Четранаест година након убиства Милана Левара, свједока смакнућа стотине српских цивила у Госпићу, и даље влада "омерта" /мафијашка шутња/ о убицама. Милан Левар био је један од оних који су "изнутра", као непосредни свједоци, давали информације о злочинима над Србима - наводе хрватски портали.
Ријеч је о присилном одвођење више од стотину цивила Срба у Госпићу средином октобра 1991. и њиховој масовној ликвидацији и акцији "спаљена земља" у Медачком џепу двије године касније. Милан Левар је својевремено проговорио о многобројним неистраженим злочинима над обичним људима те политичким злочинима у којима су жртве биране на основу етничке припадности.
Убиство Милана Левара није једино политичко убиство које ни након много година није добило судски епилог. Како наводе портали, Левар је био усамљен пред добро организованим криминалним заштитницима злочинаца. Он није хтио да учествује у злочинима, као што није пристао да шути о томе или да оде у неку другу земљу под режимом заштите свједока.
Левар је подстицао и охрабривао друге да свједоче о ономе што знају, није за себе хтио повлаштени статус, а убијен је на кућном прагу. Стручњаци напомињу да је Левар од полицијског и безбједносног апарата, прожетог кадровима и мрежама које је десет година градила тадашња ХДЗ-ова власт, тешко могао очекивати заштиту.
За неуспјешност истраге има још један узрок - чињеница да хрватска јавност у цјелини, као ни водећи политички ауторитети или Католичка црква, нису од првих сазнања, јасно и без задршке, осудили те злочине, наводе портали.
Тек сада, хрватски МУП понудио је новчану награду било коме ко да корисне информације о убицама. МУП Хрватске нуди 100.000 куна /више од 13.000 евра/ за информацију која ће помоћи у разрјешењу тешког убиства Милана Левара, који је био свједок Хашког трибунала о злочинима над српским цивилима у Госпићу и околини 1991. године.
Левар је ликвидиран 28.08.2000. након што је као свједок Хашког трибунала затражио заштиту државе. Убијен у дворишту породичне куће када је непознати починилац активирао експлозивну направу. И даље у хрватској јавности лебди идеолошка мантра по којој је сам рат био "светиња" и "домовинска борба", па је зато "недодирљив".
Заговорници те идеологије уопште не негирају злочине, него их сматрају - нужном и оправданом борбом.
Извор: СРНА
11.12.2014.