И КЊИГА И ФИЛМ

Димески говори о тој књизи која би после превода требало да буде доступна нашим читаоцима, али и о филму о страдању српских логораша у Норвешкој који ће радити са чувеним норвешким писцем и историчарем Кнутом Фловиком Турасеном и у сарадњи са режисером Кјетилом Палмкуистом.

- Од 2008, када сам дошао у Норвешку видео сам да има много веза између српског и норвешког народа. Норвежани с којима сам разговарао сећали су се подвига српских мученика за време Другог светског рата, које су хрватске усташе и нацисти насилно послали у смрт.

Многи Норвежани помагали су да се српски логораши домогну слободе. Контакт који сам остварио са Кнутом Турасеном довео уродио је идејом о екранизацији никада испричаних прича о заробљеницима из Србије - прича Димески.

Тешки физички послови у Норвешкој 1942.
Срби послати да се не врате

О филму који ће радити са Турасеном и Палмкуистом, Димески каже да ће се ослањати на Турасенова истраживања у којима описује страдање заробљених Срба током Другог светског рата у нацистичким логорима у Норвешкој.

- Већина заробљеника је убијена, а сведочења преживелих о логорима смрти на северу Норвешке језива. Од 4.060 затвореника живот је изгубило 2.398, а око 90 одсто затвореника били су Срби.

Смештени по логорима у крајње нехуманим условима пролазили су кроз праву голготу. Већина је имала између 18 и 30 година. Најмлађи, четрнаестогодишњи дечак Миливоје Пајић, са Кордуна, послат је у смрт из клеро-фашистичке НДХ, само зато јер је био Србин - препричава Димески.

ИСТИНА ИЗЛАЗИ ИЗ МАГЛЕ

Његов сусрет и познанство са Турасеном, били су неизбежни, јер су им се истраживачке потребе и хтења сударила, а идеја о екранизацији српске голготе у Норвешкој - неминовност, јер, како каже Димески: "Србија заслужује истину".

Димески каже и да је кроз обимно истраживање наишао на војни дневник нацистичког министра Јунас Лиеа који је 1942. са немачким трупама из Бугарске, преко Србије доспео у Грчку, све време записујући запажања. Он у свом ратном дневнику из 1942, када је боравио у Југославији, бележи многобројна сведочанства. Само један извод из ове књиге показује како су Норвежани доживљавали српску војску:

 "Србин је добар војник, али његова опрема и прилогођавање није у складу са модерним ратовањем. Зато је српска војска опасна у герили. Постоји полу легална организација под називом 'Четници' они су опремљени пиштољима и аутоматима.

Говоре одлично немачки и одевени су немачком униформама. Морамо бити опрезни, јер они су опасан непријатељ. Сваки аутомобил и све што је сумњивог карактера морамо добро проверити".

НЕЋЕ БИТИ РАВНОДУШНИХ

Димески каже да бројне чињенице наведене у овим записима иду у прилог истини о улози српске војске и српског народа у Другом рату и треба их приказати непристрасно.

Иако су филм и књига две засебне целине спаја их управо наш саговорник и његова неисцрпна истраживачка делатност о војсци и српском народу у Норвешкој. Како каже са једне стране невероватан опис војника који је свакако похвала за Војску Србије, са друге страдања и болне приче које никог не остављају равнодушним.

Наизглед неспојиво, а ипак са једним циљем: да се види истина.

ПИСАЦ И ХУМАНИТАРАЦ

Бранко Димески рођен је 1978. године у Гњилану (КиМ) где је писањем још као младић "заражен" у часопису "Изворник". Бавио се хуманитарним радом, био на челу Удружења Срба из Косовског Поморавља. Иницијатор је многобројних хуманитарних акција.

Од 2008. године живи у Норвешкој. Написао је три књиге, а последња "Завичајни отисци", недавно је угледала светлост дана.

Јелена СТОЈКОВИЋ
Вечерње новости
Објављно: 10.07.2021.