Скоро две деценије постојао је само један парастос жртвама "Олује", у Београду... и у Бања Луци други. Тако је било до прошле године, када је престолница Србије добила и други, један 4. августа, а други 5. августа. С тим да је Влада Србије од прошле године одлучила да тај 5. август буде проглашен Даном сећања на жртве Олује.
Трагедија је у томе што се чекало на то равно две деценије, а иронија је у томе што већина грађана Србије и даље нема појма шта је то "Олуја" и шта то се дешава почетком августа, када се сви нешто унервозе, не због врућине.
Пети август је уствари дан када је нестала најзападнија српска држава - Република Српска Крајина. Нестала у "Олуји" јер држава није устав, није химна, није зграда... држава су људи! Све што су могли Крајишници да понесу, они су понели, у торбу, па на трактор, ауто, бицикл, приколицу... шта год, јер нико није желео да чека хрватску војску. Они који су их дочекали, били су или убијени или психофизички малтретирани. Убијено је безмало 2.000 Срба у "Олуји".
Чак ни тај несрећни народ што је у колонама кренуо није било лако... јер су авиони хрватског ваздухопловства бацали гранате где год су могли, а такође и њихови солдати су пресецали колоне у Двору па је ту било убијања Крајишника. Ни Војска Републике Српске, а ни Војска СР Југославије није помогла Српској Војсци Крајине... Званинчни Београд и Пале су окренули главу на другу страну. Још гора трагедија је када је 250.000 Крајишника дошло у Србију, па су их пребацивали на Космет, јер су требали да побољшају националну структру.
У то време, данас актуелни министар рада, запошљавања, борачких, социјалних питања у Влади Србије је имао другачије размишљање и работу од овога данас. Исто важи и за премијера. Зато ме и чуде њихове изјаве и понашање. Поготово што премијер када оде у Лијепу њихову или Брисел, односно Вашингтон, казује другачије од овога што нама прича везано за "Олују", да ли се тамо постиди чега, да ли има трему не знам...
Нас неколико који иначе дођемо и на оне "мале" парастосе нпр. за жртве Масленице, Бљеска, Миљевачког платоа, Мартовског погрома и др. Дошли смо и сада. Понели смо два транспарента, један велики од 10 метара на коме је писало ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ, али на четири светска језика, а ту је била и слика колоне која је постала симбол "Олује". Поред тог транспарента донели смо и један мањи ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО, где су пописана већа страдања Срба 1990-их на простору бивше Југославије. Колико видим у медијима није објављена скоро ниједна, слика тих транспарената. Такође и Госпићани су донели свој транспарент, али и Удружење породица несталих је донело један транспарент ОЛУЈОМ ДО НДХ.
Транспаренту су држали наши момци и девојке већ од 10:20 сати, а гомила фотоапарата и видео камера је то снимала. Као што рекох било је доста и националних медија, али слике транспаренти иако нису имали политичке садржаје нису смели бити објављени!?
Након тога, већ је било близу 11 сати, када смо сви ушли у храм Божији, јер су свештеници СПЦ служили парастос. Црква је била пуна, што наравно радује, али свакако навлачи сумњу и питање зашто бар половина тих људи неће да дође када обележавамо страдање нашег народа за српске жртве из других крајева: Херцеговина, Славонија, Косово и Метохија...
После парастоса, формирана је мања колона која је кренула у ташмајдански парк где је било уприличено полагање цвећа на нешто што подсећа на споменик, а што није свакако споменик, то је једна плоча на камену где пише да је посвећена српским жртвама настрадалим 1991-2000 на простору бивше Југославије.
Више него безобразно је било понашања министра у Влади Србије што је заблокирао тај "споменик" да би он давао интервју за телевзију. Када су положени венци и цвеће, то је Драгана Ђукић, председница Удрижења "Суза" које је и организатор овог парастоса 20 година, прочитала саопштење.
Било је покушаја врбовања да идемо након свега тога у шетњу, ка Сава Центру, где је упруиличена тзв. "Академија", али никоме од нас то није падало напамет. Из простог разлога што нисмо толико јефтини, али ни наивни. Иза свега тога била је политичка позадина у којој не желимо да учествујемо. Невоља је управо у томе што се и овакве ствари злоупотребљавају на најгори могући начин.
Наше је било да упалимо свеће, помолимо се и транспарентима покажемо шта мислимо о "Олуји".
Ми знамо су чим ћемо пред Милоша!
chule
5.8.2016.