Правда за цапрашке Србе - www.zlocininadsrbima.com

23. август 2015.


Правда за цапрашке Србе


Чекају и да им хрватски уставни суд одбије тужбу, па да се обрате Стразбуру.

У зору 22. августа 1991. Милош Црљеница (27) из банијског села Велика Кињачка устао је када и његов отац Перо. Као и свако јутро, спремали су се на посао у Жељезару Сисак, где су обојица били запослени, Милош у прерађивачком погону за хидроиспитивање цеви, а отац као крановођа. Милош је кренуо у гаражу по кола, а Перо да отвори врата на дворишној капији. Милош се у гаражи задржао неколко минута чекајући да се загреје мотор. А кад је изашао у двориште, кроз отворену капију видео је како путем испред његове капије тутње транспортери “стодесетке” са противавионским топовима “бровинзима”.

Некако истовремено, угледао је и оца у лежећем положају на степеницама испред улаза у кућу. Склонио је ауто и зачућено гледао што се дешава на друму. Избројао је седам транспортера, за њима двоје кола прве помоћи и на крају камион за попуну муниције. Пуцало се из свих транспортера на све стране. Чаура је било толико да си их могао лопатом скупљати. Када су протутњали транспортери, а то је могло потрајати око три минута, притрчао је до оца, и приметио да је погођен у груди са три метка из “бровинга”. Па иако није давао знаке живота, ставио га је у кола и одвезао га у хитну помоћ у Градуси, где су лекари само констатовали смрт.

Људи на транспортерима били су обучени у СМБ униформе, а остале ознаке на људима и на возилима није ни приметио. Али је знао да су то били припадници хрватских “зенги”. У поход на српска села кренули су из “усташког упоришта” Комарева преко Клобучака и Блињске Греде, Бестрме, Трњана, одакле су ушли у део Старог села, па скренули у Чакале и ушли у Кињачку.

Ко зна колико би “зенговци” још дивљали, да их у њиховом крвавом походу на српска села нису зауставили мештани Брђана, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успешну заседу. По асфалту на узбрдици пре уласка у њихово село просули су истрошено моторно уље и скривени иза буради напуњеним песком узвратили паљбу. Ту су “зенге” разбијене, било је и на њиховој страни мртвих и рањених (хрватски извори говоре о петоро мртвих и 17 рањених), након чега су се разбјежали.

Том приликом су у поменутим српским селима убијени: Ранко Мартиновић (42), Ненад Пајић (40), Стево Симић (54), Лазо Станић (57), Љубан Татишић (59), Младен Вранешевић (53), Милан-Мишо Вучинић (47), Драган Бекић (39), Драган Бишкуповић (45), Жељка Боиновић (23), Перо Црљеница (50), Неђељко-Неђо Чајић (45), Ратко Ђекић (73), Милан Кладар (51) и Радован Крагуљ (36) а више десетина је рањено. Најмлађа међу насумице убијенима је Жељка Боиновић, по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у соби у Трњанима гђе је живјела са баком Драгом и ђедом Милошем Вранешевићем.

Срби су покупили своје мртве. У кући убијеног Драгана Бекића нашло се 12 тијела из Кињачке и околних села, гђе им је одржано заједничко опијело. Заједно су их и сахранили на мјесном гробљу, све некако на брзину и у страху од могућег повратка “зенговаца” и “муповаца”. Остала тројица су сахрањени у својим селима.

Послије овога догађаја Милош Црљеница и остали мјештани из поменутих српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са сједиштем у Градуси, која је била у саставу РСК све до августа 1995. када их је “одувала” хрватска “Олуја”.

У јуну 2006. Милош Црљеница и друге породице убијених Срба, преко пуномоћника загребачког адвоката Луке Шушка, поднијели су кривичну пријаву против “зенговаца”: Ивице Ковачића, Владе Целчића, Круне Влашића и Милана Шубића због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва, коју је у децембру исте године Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило уз образложење да је “подручје на којем је дошло до штетног догађаја било захваћено разним облицима ратног дјеловања, да је било пуцњаве, да је у селима била организована “сеоска стража”, да су та села већ била привремено окупирана и налазила се у САО Крајини.

Тужбу породице Црљеница за накнаду штете хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учешћу припадника ХВ у штетном догађају, с тим да су они хрватској држави дужни накнадити парничне трошкове у износу од 54.150 куна (преко 7.000 евра). Чекају и да им хрватски уставни суд одбије тужбу па да се обрате и Европском суду у Стразбуру. Ништа боље нису прошле ни остале породице убијених Срба у цапрашким селима.

Милош још не губе наду да ће правда за убиство и његовог оца и осталих Цапражана барем делимично бити задовољена макар и са 24 године закашњења.

 

 

Саво Штрбац
ДИЦ Веритас
22.8.2015.

 


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Породица Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Породица Рокнић - Породица Олујић - Божићни УставКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1727  пута
Број гласова: 0


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Како су Ристићи срушили мит о ткз. Босанском геноциду у Америци

Поука пуковника Ратка Шкрбића

Држава Хрватска изгубила судски спор против Томислава Божовића, бившег пилота ЈНА

Породице жртава из Добровољачке не одустају од борбе

Осам припадника муслиманске војске осуђени на 60 година за Хаџиће

Стрељање Драгољуба и Милице Врачарић у Борову Насељу 16.11.1991. године

2016. година којом је одјекивало усташки поздрав: За дом спремни




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 835 прегледа и 1 гласова.

Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa
Објављено: 30. novembar 2014.     Има 1140 прегледа и 5 гласова.

Списак вуковарских жртава
Објављено: 19. novembar 2019.     Има 1146 прегледа и 25 гласова.

Поврaтaк Бранимира Глaвaшa у хрватски Сaбор, докaз устaштвa
Објављено: 21. april 2017.     Има 1240 прегледа и 0 гласова.

Поражавајуће је да судија из Србије није гласао за српску тужбу
Објављено: 4. februar 2015.     Има 1260 прегледа и 35 гласова.





















Skip Navigation Links