Помен за србске жртве Госпића у Београду биће 18.10.2020 - www.zlocininadsrbima.com

11. октобар 2020.


Помен за србске жртве Госпића у Београду биће 18.10.2020


Драга браћо и сестре,

позивамо Вас да нам се придружите у молитвеном сјећању на помену за србске жртве Госпића који су убијени почетком деведесетих година 20. вијека од хрватских паравојника, припадника ткз. Збора Народне Гарде и резервног састава хрватске полиције.

Случај Госпић представља једну од најмрачних карика злочиначког ланца који се обрушио на Србе у авнојевској Хрватској током 1991-1992, јер су Фрањо Туђман и његова странка ХДЗ након преузимања власти у мају 1990. године зацртали самосталну републику издвојену из остатка Југославије и етнички чисту, односно без Срба.

Госпић је био национално мјешовит град у Лици гдје су Срби вјековима живили на својим огњиштима о чему говори и постојање православне цркве Св. Георгија која је подигнута 1785. године прилозима парохијана. Та црква је срушена, прво 1941. од хрватских усташа и домобрана, а обновљена тек 1964. године. Иначе за вријеме Другог свјетског рата у Госпићу је Миле Будак, усташки министар изрекао своју антологијску реченицу о рјешавању србског питања у Хрватској. Такође, овдје је поубијано мноштво личких Срба, што је нарушило националну стркуктуру, јер су Срби изгубили већину.

У доба социјализма парохијани су успјели да обнове православну цркву тек 1964. године уз помоћ свештеника СПЦ Јована Обреновића. Све до тада госпићка црква је била у рушевинама.

Након побједе ХДЗ-а на изборима у СР Хрватској у мају 1990. године долази до заоштравања односа између Срба и Хрвата, јер су Хрвати јавно обелодањивали своје планове о прогону и етничком чишћењу Срба. О томе постоји и документарни филм, гдје Мартин Шпегељ, бивши генерал ЈНА, а потоњи министар одбране у хрватској Влади. Тензије су из дана у дан расле.

Почетком љета 1991. године хрватски екстремисти су били добро наоружани и крстарили су Госпићем без да их је ико дирао, па и сама полиција. Јавно су пријетили Србима и ломили су локале чији су власници били Срби - кристална ноћ. Такође десетине Срба у том периоду је одведено на информативне разговоре у полицијску станицу, одакле се нико није вратио. Постављени су контролни пунктови на саобраћајницама и тако је град Госпић затворен.

Хрватске паравојне снаге су 18. септембра 1991. заузеле касарну Југославенске Народне Армије "Станко Опсеница", а сви преживели војници и официри су постали заробљеници, односно одеведени су у концентрационе логоре. Само на подручју општине Госпић било је девет логора: Војни затвор (касарна), Гимназија, подрум хотела "Лика", пољопривредно добро у Заблату, циглана у Перушићу, логор у Смиљану итд.

 

Најбројније етничко чишћење у Госпићу десило се средином октобра 1991. године, када је стотине госпићких Срба (процена је око 250 људи) одвођено из својих домова и ликвидирано на непознатим локацијама. Њихова имовина је опљачакана. Ово су радили припадници хрватских паравојних јединица, које су предводили: Томислав Мерчеп, Тихомир Орешковић, Мирко Норац, Стјепан Грандић, Ивица Рожић и др. Многи од њих су чак и награђивани од Туђмана.

Иако се зна да је ове ликвидације извршило најмање 100 особа, само петорица су изведени пред Окружни суд у Ријеци, а тројица су осуђена симболично више као ругање правди и жртвама.

Госпићка православна црква је 1. новембра 1991. године запаљена касетним бомбама и запаљивим мецима из авиона хрватских снага, а наредних дана је и срушена до темеља. Госпићки парох Славко Стевановић је протјеран.

Истражиоци Хашког трибунала су били у Госпићу и једино је Милан Левар, аутомеханичар и бивши припадник ткз. ЗНГ јавно проговорио о ликвидацијама Срба цивила. Њему је понуђен статус заштићеног свједока, али је одбио. Убијен је 28. аугуста 2000. године од подметнуте бомбе у аутомобилу.

*   *   *

Зато братијо имамо разлога да дођемо у недјељу 18. октобра 2020. године од 09:00 сати у београдски Гавриловски храм на Топчидеру (Хумска улица, код Партизановог стадиона) јер ћемо се сабрати у молитиви и упалити свијеће за госпићке мученике.

 

Извор: zlocininadsrbima.com



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 434  пута
Број гласова: 11


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Парастос у Београду: 24 године од злочина на Миљевачком платоу код Дрниша

У албанским логоримa Срби су мучeни нa нaчинe нeпоjмљивe људском рaзуму

У Мркоњић Граду хрватска војска је починила геноцид

Стрељање Драгољуба и Милице Врачарић у Борову Насељу 16.11.1991. године

23 године од убиства шабачких новинара на Банији

Хрватска предаје посмртне остатке четири припадника ЈНА

Подигнутa оптужницa зa рaтнe злочинe над Србима нa подручjу Коњицa




Поделите ову вест, нека се чује истина...































Skip Navigation Links