У замршеној причи о завери против председника Ева Моралеса, боливијски званичници без икакве задршке тврде да је сценарио за сепаратизам преузет са Балкана, а да су актери оружаног паравојног покрета обогаћени искуством из крвавог грађанског рата у Хрватској.

Томе у прилог говоре и први резултати истраге после упада полицијских снага у хотел „Лас Америкас” у сепаратистичком региону Санта Круз, када је међу тројицом „страдалих терориста”, уз Мађара и Ирца, погинуо и Едуардо Роса Флорес, који је уз боливијско имао још два држављанства– мађарско по пореклу и хрватско по заслугама.

ЗАГОНЕТНА ЛИЧНОСТ

Едуардо познатији још као "Чико" је иначе био човек разбарушене биографије, али је своје срце и душу нашао у рату за хрватску независност, па је у Хрватској проглашен за хероја, стекао чин пуковника и за награду му је додељена почасна домовница и путовница.

После његове смрти мађарска телевизија емитовала је интервју који је новинар Андрас Кепес направио са Флоресом, пре него што је овај кренуо натраг пут родне Боливије да спасава своју отаџбину. Роса каже да га је позвао Санта Круз (један од најмоћнијих људи ове богате провинције је Боливијац Бранко Маринковић, хрватско-црногорског порекла) како би се борио за аутономију ове провинције.

„Ако нам не дају аутономију, а не можемо да живимо заједно, тражићемо независност и направићемо нову земљу”, рекао је мађарској телевизији, уз захтев да се интервју објави тек ако он више не буде међу живима. „То је идеја”, додаје,„прво пробамо да је остваримо разумно, како бисмо спречили крвопролиће, а ако то не успе…онда ћемо силом до независности.”

ТЕРОРИСТИЧКА ЋЕЛИЈА

Међу ухапшенима у овој брзометној акцији полиције 16. априла 2009. која у боливијској јавности изазива противречне реакције, налази се још један боливијски Хрват Марио Тадић, кога истражни органи испитују у боливијском затвору, каже да се Роса више пута састајао са префектом Санта Круза Рубеном Костасом. „Једанпут је чак са њим остао на састанку читавих пет сати, знао сам да се нешто припрема”, каже Тадић.

Роса је, како сада сведочи Тадић, био вођа ове групе и свим члановима је запленио пасоше како би избегао евентуалну нелојалност и „спречио дезертере” да се домогну Европе…

По истрази коју води вишепартијска парламентарна комисија, испоставља се да су још два Мађара чинила језгро ове илегалне организације, али су изгледа успели да одбегну, или их је Роса ликвидирао. Како пише боливијски дневник „Пренса”, ова двојица „несталих” Мађара били су међу оснивачима сепаратистичке организације у Румунији – чија је намера била да део земље настањен Мађарима припоји Мађарској.

Тадић је такође испричао парламентарцима да је по новац за акције Роса ишао код Маринковића и осталих тајкуна у Санта Крузу. Маринковић је једном приликом донео Роси 200.000 USD , за куповину оружја. Та сума дата је аргентинским војницима, који су својевремено дигли војну побуну против демократски изабраног председника Раула Алфонсина, због чега су уследили закони о обустави суђења за почињене злочине у време војне хунте. Аргентинци се више нису појавили ни са парама ни са обећаним оружјем, па је Бранко Маринковић остао "кратких рукава". Буеносајрески лист „Пахина 12” пише да амбасадор Аргентине у Боливији још није пренео никакав захтев боливијских власти за хватање ових бивших аргентинских официра.

СЕПАРАТИЗАМ КАО ПОСАО

Иако многи медији у самој Боливији сумњају да је ова афера пренадувана и исфабрикована, а да су „Ево Моралес као и његов ментор венецуелански председник Уго Чавес склони да се упуштају у свакојаке теорије завера”, Тадић је пред комисијом детаљно образложио своју улогу у тајној организацији.

Задатак му је био да „скида хрватске војне приручнике са Интернета, преводи их на шпански и даје Роси који је био задужен да створи посебну паралелну милицију. Било је ту свакојаких штива из „војне и ратне тактике, логистичке подршке, преживљавања, инжењерије, обавештајних служби...”

Опозициони медији у Боливији подсмевају се званичном Ла Пазу и председнику Еви Моралесу. Они тврде да је први председник из племена староседелаца – специјалиста у производњи непријатеља. Наводе да је својевремено америчког амбасадора Филипа Голдберга прогласио за вођу завереника. Голдберг је, како му је спочитао Моралес, некада био шеф мисије на Косову и Метохији, где је стекао искуство и специјализовао се за сепаратистичке акције. Касније је амерички амбасадор протеран из Боливије, а са доласком Барака Обаме на чело САД воде се разговори да се дипломатски односи са Боливијом опет успоставе.

Аутор: Зорана Шуваковић
Извор: politika.rs
14.05.2009.