Диплому из Србије европска Хрватска не признаје - www.zlocininadsrbima.com

9. јул 2015.


Диплому из Србије европска Хрватска не признаје


Ситуација у коју су уласком Хрватске у ЕУ, и константним изменама закона за признавање диплома стечених ван граница држава чланица, доведени поједини образовни профили људи који стечена знања желе применити у пракси, не може се назвати ни разумном ни логичном већ, као што сами истичу, у најмању руку нејасном и неприхватљивом. Због бирократског процепа у којем су се нашли, доктори денталне медицине и медицинске сестре, који су дипломе стекли у државама које још не корачају тзв. “европским стазама“, присиљени су понављати неприхватљиво скупу процедуру признавања диплома, иако су у међувремену одрадили приправнички стаж и тиме већ добили одобрење за рад у Хрватској.

            Њихове дипломе стечене у Србији, у почетку признате од Агенције за науку и ви-соко образовање, која је до уласка Хрватске у ЕУ била надлежна за нострификацију иностраних диплома, а на чијем су темељу многи од поменутих већ одрадили неопходан приправнички стаж и очекивали посао у земљи рођења, новим правилником више не важе, а пут до новог“ признања“ скуп је и дуг, па нова правила игре намећу једноставнији одлазак испред немогућег останка.

 

            Министарство здравља Хрватске, пребацило је признавање иностраних диплома на струковне коморе. Хрватска комора денталне медицине (ХКДМ) поступак поновне нострификације наплаћивала је по утврђеном ценовнику и то више од 10.000 куна, а бројне испите потребне за признавање исте готово нико није положио.

            У незавидној ситуацији због наметнутих правила и образложења правилника ХКДМ, нашао се и Јован Марић из Ервеника, који, како каже, после свега учињеног у по-следње три године од када се вратио из Србије, ни сам не зна коме да се обрати, а да већ није, па је и опција одласка из Хрватске извеснија од решења заврзламе у којој се нашао.

            Диплому стечену 2012. године у Новом Саду признала му је Агенција за науку и високо образовање, након чега је прошао приправнички стаж у книнском Дому здравља. Када се, након тога, пријавио за по-лагање државног испита, добио је одговор да нострификацију дипломе мора да понови.

- Након прикупљања неопходне папирологије, и уплате Комори у износу од 11.050 кн, комисија је одлучила да ми недостаје једанаест испита разлике које бих морао положити као услов за полагање државног испита. Сваки од њих има теоретски и практични део, семинарске радове и 500 сати практичног рада у струци. Најгоре у целој причи је што сам неке од тих испита редовно положио на новосадском факултету, а накнадних 500 сати практичног рада које бих требао одрадити и поред одрађеног стажа сувишно је и помињати, каже Марић, напомињући како би тај поступак захтевао још бар две године „студирања“ и коштао га додатних десетина хиљада куна.

 

 

 

ИСТИ ЗАКОН - ДРУГАЧИЈЕ ТУМАЧЕЊЕ

Уз све наведено, треба напоменути како Јован у сарадњи са колегама који су се нашли у истој или сличној ситуацији, јасно располаже информацијама свих могућих правилника који су се у међувремену доносили у вези са његовом струком, те уз њих поседује завидну документацију и одговоре из Министарства који су стизали на њихове адресе.

Студирајући их упоредо са доношењем нејасних закона, наишли су каже, на низ неправилности које им нико није темељно разјаснио. У контексту тога, надовезујући се на малу пролазност на поменутим испитима, које из Коморе образлажу “незнањем стоматолога“ наводи пример дописа своје колегинице из Дубровника, упућеног председнику ХКДМ - Хрвоју Пези.

„Поуздано знам, како су уз одобрење Министарства здравља, издали неопходне лиценце колегама који су били у истој или сличној ситуацији као ја, излазили на испит који нису прошли, призната им је диплома само од стране Агенције за науку и високо образовање као и мени, али је њихова диплома постала призната, па се питам шта је са оним „битним разликама“ које су им пронађене као и мени, и шта је са тим што нису прошли испит при Комори, а дали сте им лиценце? Молим Вас да ми објасните како се исти Закон може различито примењивати, некоме сте одобрили излазак на стручни испит након уласка Хрватске у ЕУ, а некоме не. Чиме сте се при томе водили? Мислим да се ради само о још једном показатељу да се Закон којим се водите не примењује на све једнако, да се грубо вређа уставно право на једнакост свих пред истим“, између осталог стоји у допису Јованове колегинице.

            Недуго затим, стигао је и одговор, али не од поменутог председника већ испред хрватске Коморе денталне медицине у којем се наводи:

„Комора је, узимајући у обзир чињеницу како је РХ као нова чланица ЕУ још увијек у процесу дораде законске регулативе што са собом повлачи и прецизност о проведби истих, вођена начелом „in favorem laboris“, односно у корист странке, донијела одлуку о провјери свих поступака признавања иноземних стручних квалификација покренутих при Комори, што је резултирало стављањем изван снаге закључка од 1. 10. 2014. године те доношењем новог закључка са утврђеним битним разликама између стручних квалификација кандидата и стручних квалификација које се за обављање дјелатности денталне медицине захтијевају у РХ. Такође, с обзиром на притисак јавности, медијска тумачења и прозивања за дискриминацију на основу националне, сполне, расне или етничке основе, Управно вијеће Коморе процијенило је како у поступцима признавања иноземних стручних квалификација није утврђен нити један облик дискриминације, како на основи расне, сполне или етничке припадности, националног или социјалног поријекла, тако ни изравне или неизравне дискриминације на подручју рада и увјета рада“.

            Треба напоменути чињеницу како је студенткиња у одговору добила темељно образложење у вези дискриминације која се у питању нигде не наводи, већ вређање уставног права једнакости свих пред законом, што су два различита појма.

У међувремену опет долази до промене појединих уредби по којима су одређени студенти положили државни испит и добили лиценцу, па иако су са Јованом и његовим колегама заједно полагали испит за нострификацију и пали, ипак добијају неопходну дозволу за рад. Иако нема разлике између диплома једних и других, једни су могли да изађу на испит, док је другима, у овом случају Јовану, то право ускраћено. Додатно му је поништено и привремено решење од 11 испита разлике и 500 сати практичног рада плаћеног 11.050 кн.

            Колико притисак постављањем питања, може имати нежељене последице, Јован наводи за пример случај колегинице из Вуковара, којој је, првобитних 5 испита разли-ке и 25 сати практичног рада променом решења измењено са још додатних 7 испита и 400 сати праксе.

- Колегиница из Вуковара је у почетку прихватила и дошколовавање те чекала годину и по дана да јој јаве где ће на исто ићи од могућа три града у Хратској. Узевши у обзир да смо заједно ишли на новосадски факултет, те студирали по истом плану и програму, поставили смо питање како је могуће да разлике у испитима и часовима праксе буду толико драстичне, због чега су се њој практично “осветили“ укидајући јој и могућност дошколовавања. То само значи да нам мењају решења као да нам се план и програм са факултета мења из дана у дан, што је тешко кршење Закона, а за све то постоје докази.

Сада смо у фази да чекамо нови термин за испите, требао је бити у јуну, сада је већ јул, а још увек нам ништа нису јавили. Како је сезона годишњих одмора верујем да ћемо чекати до јесени, а то је само још један од показатеља какав однос имају према нама. У главном, Комора је препустила „формирање“ испита Стоматолошком факултету у Загребу, те су нам рекли како ће нам предстојеће полагање бити бесплатно, што значи да би они требали да покрију трошкове изласка на испит од 6.000 кн, а све због медијске прашине коју смо подигли након првог испита, објашњава своју тренутну ситуацију Јован, додајући да се свега више не може ни сетити па само складишти документе који о томе сведоче.

            Ако се уз то дода чињеница, да је за сваки од три евентуална и могућа покушаја полагања испита, неопходно издвојити поменуту суму, охрабрујуће је једино то што се наводи могућност бесплатног изласка, све остало тешко је и предвидети и дефинисати.

 

 

 

НАЈПРЕ ПРИЗНАЈУ, А ОНДА ПОНИШТЕ

Да Јованов случај није изузетак потврђује и ситуација медицинске сестре из Книна, Јелене Омчикус. Она је диплому медицинске сестре превела 2011. године, након чега је одрадила приправнички стаж за медицинске сестре у книнској болници. Након уласка Хрватске у Европску унију, мења се правилник, али по њему Хрватска комора признаје њену диплому. Када је главна сестра книнске болнице послала документе надлежном Министарству, како би Јелену могли запослити, речено јој је како признања Агенције и Коморе не вреде.

- Реч је о тоталној правној заврзлами. По једним правилима сам завршила и призната ми је диплома, док се сада од мене опет тражи да обавим упоређивање програма школе у Србији и програма у Хрватској, при чему ми се не оставља ни могућност дошколовавања овде, рекла је Јелена у изјави једном од домаћих портала, при чему нега-тивни коментари нису изостали.

            Како је и ова Книњанка завршила школу ван граница ЕУ, поређењем програма утвр-ђено је како јој се у Хрватској не може признати звање медицинске сестре.

„У Хрватској је за стицање квалификације „медицинска сестра за општу негу“ потребно 4600 сати теоретског и клиничког оспособљавања у пуној сатници, а програм образовања Јелене Омчикус има укупно 1874 сата струковне наставе, због чега јој се не може признати образовање“ - став је надлежне Коморе.

            Ко је крив у целој овој конфузној ситуацији, коме се обратити за помоћ ни они сами више не знају. Године учења и савладано градиво нису ништа у поређењу са правилима бирократије која, како год окренули, не иде им у корист. У дилеми „да ли остати или одустати и шансу потражити на неком другом месту, где је знање још увек “на цени“, а мукотрпан рад прихватљивији од „вређања интелигенције“, није тешко превагнути ка ономе, што некоме можда и јесте циљ, одласку из државе.

 

 

 

Васка Радуловић
Извор бр. 121.
8.7.2015.




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1426  пута
Број гласова: 15


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Православна Далмација: Јединство и саборност најважније компоненте Богословије
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1086 прегледа и 0 гласова.

21. годишњица оживљавања "Олује" у Книну
Објављено: 22. avgust 2016.     Има 1149 прегледа и 10 гласова.

Северна Далмација: Кише изазвале поплаве, помутиле изворе, потoпиле подруме
Објављено: 2. novembar 2015.     Има 1173 прегледа и 0 гласова.

Четири века Православног училишта и долазак српског патријарха у Далмацију
Објављено: 3. septembar 2015.     Има 1261 прегледа и 0 гласова.

Олујни дани у Книну још трају
Објављено: 2. septembar 2015.     Има 1267 прегледа и 5 гласова.




















Skip Navigation Links