Новој председници Хрватске Колинди Грабар Китаровић два пута у року од 24 часа "омакао" се лапсус те је вербално Војводину прогласила државом. Говорећи о односима са другим државама, казала је да ће се борити за права Хрвата у Србији и Војводини.

Да је којим случајем председник Србије Томислав Николић, после избора казао да ће обратити пажњу на своје сународнике у Хрватској, Славонији, Далмацији, Лици, Кордуну, није тешко замислити реакцију Хрватске, Запада, а наравно и Ватикана. Тешко је веровати да је гаф Китаровићеве случајан. После "премијере" у победничком председничком говору, иста таква провокативна реченица имала је репризу сутрадан у изјави за Б92.

Забрињавајућа је таква реторика, тим пре што председница има дуг стаж у хрватској политици, затим у дипломатији, а била је и помоћник секретара НАТО.

Као историчар знам да се у политици мало тога дешава случајно. Хрватска председница једним оком гледа мањине у Србији, а другим оком Дунав, очигледно уверена да је за Хрватску с њом на челу и захваљујући чланству у ЕУ, сада најбољи тренутак да погура решавање питања границе са Србијом. И то у корист своје земље, а на штету Србије. А, у визијама хрватских десничара већ годинама није само граница Дунавом, него и део Срема на војвођанској страни.

Зачудо (или, ипак, не), на ту опасност ни речју није реаговао нико из војвођанске актуелне власти. Њих не брину ни запаљива реторика званичног Загреба, нити координате северних граница Србије. Њима је једина "кост у грлу" то што најпопуларнија српска фолк певачица пева у Новом Саду за дочек Српске нове године.

Жарко Димић
Извор: Новости
14.1.2015.

Политички аналитичар Чедомир Антић рекао је да нови хрватски предсједник Колинда Грабар-Китаровић у првом обраћању јавности није случајно "отцијепила" Војводину од Србије, истичући да је оса­мо­стаљење Војводине дио старог њемачког пројекта у који се повремено укључи и Хрватска.

"То је стара пракса одвајања АП Војводине. Осамостаљење Војводине је немачки пројекат још од педесетих година у који се повремено укључи и Хрватска", рекао је Антић. 

Он је увјерен да ће Загреб потегнути сва питања којима може да услови српски пут ка ЕУ, од граница до мањина, при чему је ниво права која уживају Хрвати у Србији и Срби у Хрватској неупоредив. 

Антић за "Вечерње новости" истиче да је присутност Хрвата у политици у Србији много већа од њихове процентуалне заступљености у становништву, а иако Срби у Хрватској имају заједницу општина, она је сведена на невладину организацију.