Фалсификат на позицији првог погинулог бранитеља - www.zlocininadsrbima.com

   

17. јун 2014.


ФАЛСИФИКАТ НА ПОЗИЦИЈИ ПРВОГ ПОГИНУЛОГ БРАНИТЕЉА


Двадесет година Хрватска слави Јосипа Јовића, полицајца који је 1991. године изгубио живот у рано ускршње јутро на Плитвицама, проглашавајући га „првим погинулим бранитељем Домовинског рата“, иако се зна да је то обична лаж...

Сви прилазни путеви малом селу Аржано у Сплитско-далматинској жупанији, 13. априла 1991. године, били су крцати аутомобилима и масом света. Хрватски медији јавили су да је сахрани присуствовало десетине хиљада људи. Прочитан је врло личан, емоцијама и домољубљем набијен телеграм Фрање Туђмана. Људи су плакали и молили бога да жртва не буде узалудна.

А ко је сахрањен тог дана?

Јосип Јовић, хрватски полицајац, погинуо на Плитвицама, четрнаест дана раније, у окршају са тамошњим Србима. На другој страни живот је изгубио полицајац Рајко Вукадиновић из Коренице. Јовић је у смрт отишао са новом униформом МУП-а Хрватске, са шаховницом на шлему. Вукадиновић је издахнуо у униформи полиције САО Крајина, са српском тробојком на капи.

Рајка Вукадиновића данас се сећају само његови најближи и понеки саборац. Медији га спомињу, онако успут, у текстовима који подсећају на догађај из раних јутарњих сати 31. марта 1991. године, на Плитвицама.

 

ОРУЖАНИ СУКОБ

Тог дана био је Ускрс. Српски непријатељи, као по правилу, нападају на велике верске празнике. Тако је било у Хрватској, у Босни још и горе. Присетите се само злочина Насера Орића, на Божић 1993. године.

Дакле, у само свитање из Загреба је кренуло неколико аутобуса крцатих припадницима специјалне јединице хрватске полиције, са задатком да на простору Плитвица и Коренице успоставе „хрватски суверенитет“, избаце српске полицајце из тамошњих станица, поставе своје пунктове на путним правцима… Срби су имали информацију да ови долазе, направили су барикаде и када је колона стала на једној од њих уследио је оружани сукоб. Погинули су Јовић и Вукадиновић. Да би се спречило ширење сукоба, ЈНА поставља тампон зону и смирује ситуацију.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Иван Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Афера Шпегељ

Миливој Петковић * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка *  

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Логор Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владимир Миланковић

 

Интересантан је податак да је за воланом једног од аутобуса био извесни Љубо Ћесић, звани Ројс, предратни ауто-превозник. Рођен у Западној Херцеговини, у Посушју (БиХ), 1958. године, још као младић успева шверцом да заради за куповину половног аутобуса којим је земљаке, гастарбајтере, одвозио и враћао их из Немачке и Аустрије. Уочи самог рата запошљава се у „Кроацијабусу“ као возач, наравно, и одатле у истом својству прелази у МУП Хрватске.


Херцеговачки ганг у Загребу

После Плитвица случајно упознаје Гојка Шушка, министра одбране Хрватске, иначе мајстора за италијанске пице, и постаје његов лични шофер. Са те позиције муњевито је напредовао до чина генерала Хрватске војске.

Одавно је у пензији, са неколико хиљада евра месечних примања, хрватски медији тврде да поседује велико богатство у некретнинама и банковним рачунима, а јавност га памти као саборског заступника који се истицао примитивизмом и простаклуком. Спреман је да у свако доба дана и ноћи јавно искаже своју нетрпељивост према Србима (претио је да ће Радету Лесковцу одсећи руку ако га види да диже три прста), а сваке године неколико пута у свечаној униформи одлази до Блајбурга и тамо са људима у усташким одорама и са Павелићевим знамењем слави НДХ и Анту Павелића. Типичан хрватски генерал.

Туђманов Кабинет – тада већ изузетно верзиран у медијским манипулацијама и коришћењима сваке шансе да се Срби представе као локални бандити, терористи, одметнута руља – користи догађај на Плитвицама да страним новинарима у Загребу „докаже“ да Срби одбијају сваки цивилизовани разговор, а смрт Јосипа Јовића додатно експлоатише у подизању нивоа националне хомогенизације.

 

ТВРДЊЕ ХРВАТСКИХ ШОВИНИСТА

Тадашњи министар унутрашњих послова Јосип Бољковац, на ванредној конференцији за новинаре, у Загребу, (био је сам тамо) описује трагичан догађај на Плитвицама, али, било је упадљиво то што Бољковац избегава да Србе квалификује онако како су то већ урадили сви хрватски медији.

После сусрета са новинарима, у ходнику, Бољковац је наставио разговор са двоје колега из загребачких редакција. Био сам на два корака иза њих и јасно чуо када је Бољковац рекао: "Мени ту нешто смрди, овај сукоб је могао да се избјегне!".

Оно што је уследило, посебно после догађаја у Славонији и убиства Јосипа Рајхл Кира, потврдило је претпоставке да се министар Бољковац није слагао са потезима Фрање Туђмана и његовог Кабинета. Уосталом, он је тих дана поднео оставку и повукао се из политичког и јавног живота Хрватске.

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ СНАГА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1991-1996

ЗЛОДЈЕЛА

Видово село * Бравнице * Брадина * Купрес * Мостар * Мркоњић Град

Ледићи * Чардак * Босански БродЦинцар * Петровачка цеста

Тигар * КиднаповањеДневник силовања *

ЛОГОРИ

Челебићи * Дретељ * ЗОИЛ *  Брчко * Љубушки * Орашје * Оџак * Мусала

Расадник * Вогорац * Хелиодром *

ЗЛОЧИНЦИ

Мате Бобан * Јадранко Прлић * Мате Баотић * Дамир Крстичевић * Азра

Младен Маркач * Добросав ПарагаВалентин Ћорић * Брчански злочинци

Анте Готовина * Иван Кораде * Крешимир Зубак * Младен Налетилић

Миљенко ФилиповићМиливој Петковић * Дарио Кордић * Бруно Стојић

Тихомир Блашкић * Божо Рајић * Ивица Вего * Хрватско Вијеће Одбране

Перо Вицентић * Анте Голубовић * Ливно

ЖРТВЕ

Душанка и Никола Кузман * Слободан Зуровац * Слободан Бенђо

Олга Драшко * Марија Бенковић * Милорад Пајчин * Чедо Продић

Здравко Ковач

ПУБЛИК.

Од логора до логора * Одбрана Херцеговине * Јаук * Мостарска црква

Стан' Неретво * Средња Босна * Живим да сјведочим * Чапљина

Побиј, покрсти и протјерај *

Од тог сада већ далеког априла 1991. све до ових дана, име Јосипа Јовића изговара се код Хрвата са великим поштовањем. На дан његове погибије републички и локални званичници обилазе породицу Јовић у Аржану; у селу је споменик у знак сећања на славног мештанина; сваког августа игра се меморијални турнир у фудбалу; нека признања и одликовања у Хрватској носе име Јосипа Јовића… И свуда је одредница „први погинули хрватски редарственик у Домовинском рат“.

Две лажи у једној кованици: Јовић није погинуо у рату, рат ће избити касније, на Плитвицама је био оружани инцидент и друго, важније: Јосип Јовић није први погинули редарственик већ други. Први се звао Горан Алавања, био је Србин и зато га нигде не спомињу.

У Хрватској ни мртви нису равноправни!

АЛАВЊЕ СЛАВЕ ЈОВАЊДАН

Алавања је био из Карина, код Бенковца, сликовитог и веома лепог насеља смештеног у Каринском заливу. Карин се дели на Доњи и Горњи, а Срби су ту до рата чинили апсолутну већину, Хрвата готово да није ни било. Данас тамо живи мањи број српских повратника, углавном стараца, и нешто Хрвата придошлих из Босне. Алавање, иначе, славе Светог Јована.

Према верзији са којом се, уз нека мања одступања, слажу и Срби и Хрвати, Горан Алавања, полицајац и пре рата, добио је на почетку првих међунационалних трвења премештај из Биограда на мору у Бенковац, тако рећи кући. Одлуку су донели нови људи у МУП-у, лојални новој хадезеовској влади. Ово напомињем због тврдњи неких хрватских шовиниста да је Алавања самоиницијативно побегао у родни крај, како би се прикључио „побуњеним Србима“. Колико је оваква теорија бесмислена потврђује чињеница да су Алавању убили Срби.


 

Била је ноћ, 22. на 23. новембар 1990. године. Тројица полицајаца МУП-а Хрватске: Стеван Букарица, Јово Граовац и Горан Алавања, у униформама нове хрватске власти, лагано су се довезли патролним колима до раскрснице са које се могло према Задру, Книну и Обровцу. Имали су задатак да надгледају то подручје, како би присуством спречили екстреме, код Срба и код Хрвата, да изазову сукобе. Било је хладно, падала је киша и оставили су мотор аутомобила да ради. Ништа није наговештавало трагедију. Седели су у колима и осматрали раскрсницу. Смрт је дошла иза њихових леђа.

Око 1,30 часова, неколико маскираних сподоба осуло је паљбу из аутоматског оружја на паркирани аутомобил. Горан је седео на месту возача и ту је издахнуо са седам метака у телу. Стеван Букарица је рањен док је Граовац остао неповређен. Људи под маскама извлаче из кола мртвог Алавању, Букарицу који је крварио и Граовца, узимају њихово оружје, седају у полицијско возило и беже.
Било је то четири месеца пре него што ће на Плитвицама Јосип Јовић изгубити живот, али он је „први погинули редарственик“.

Алавању нико не спомиње. Алавања је Србин, а како да Србин први падне на бранику хрватске државе? Где Србина да поставиш на олтар хрватске домовине?

 

ФАЛСИФИКОВАЊЕ И ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Питање „првог погинулог бранитеља“ отварано је неколико пута у хрватској јавности, али без успеха. Затварали су га брже него што је отворено. Донедавни министар полиције, сада кандидат за председника ХДЗ-а Томислав Карамарко, рођен је у селу Крушево, само неколико километара удаљеном од места на којем је убијен Алавања. Хрватски новинар Драго Пилсел, отвореним писмом обратио се Карамарку, док је још био министар, затраживши да одговори због чега Горан Алавања није заслужио да га Хрватска слави као „жртву, хероја и мученика“. Одговор је био кратак и врло прецизан: „МУП о тој теми нема намјеру полемизирати, нити улазити у ревизију повијести“.

Враћамо се на Бољковца и једну његову изузетно интересантну тврдњу, изнету у књизи: „Истина мора изаћи ван“, која је у Хрватској подигла велику прашину. Бољковац описује ускршње догађаје на Плитвицама и поставља за ту средину несумњиво јеретичко питање: Ко је убио Јосипа Јовића?
Бољковац у књизи тврди: „На попришту те битке остало је и тијело полицајца Јосипа Јовића, који се данас проглашава првим убијеним хрватским редарствеником, иако је то још у студеноме (новембар) 1990. године био полицајац Горан Алавања, Србин кога су из засједе убили његови побуњени сународници поред Обровца, а чијој сам обитељи особно послао саучешће и вијенац.

Но, у тијелу Јосипа Јовића, после обдукције, нађен је амерички метак за пушке пумперице, какве смо тајно купили у Сингапуру и употријебили у тој акцији. Свакоме ко је тог мрачног и магловитог јутра био на плитвичком терену могло је бити разумљиво да неког несрећника погоди и залутали метак из властитих редова“.

 

Онима који мало боље познају историју ових простора, посебно односа Срба и Хрвата, све горе наведено представља само још један доказ да је фалсификовање и прекрајање историје древна хрватска дисциплина.
 


Аутор: Ратко Дмитровић
Извор: Печат, 12.04.2012.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 9574  пута
Број гласова: 67


Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
JOSIP BOLJKOVAC
RASPAD SFRJ
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
GORAN ALAVANJA
KARIN BENKOVAC
SEVERNA DALMACIJA
RATKO DMITROVIC
JOSIP JOVIC
POLICIJA MILICIJA
NOVEMBAR 1990
KRVAVI USRKS
30. MART 1991
FALSIFIKOVANJE ISTORIJE
DEVEDESETE GODINE


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

У Источном Сарајеву приказан документарни филм о муслиманском логору Силос у Тарчину

Досије Трново: Милорад Штака нaшaо мajку у ђубришту 1992. године

Погибија у Вуковару 1991. године: Милан Жегарац и Јусуф Чехајић

Комеморација у некадашњем ДКЛ Силос биће 27. јануара 2022. у Тарчину

Спасавање резервисте Драгутина из Вуковара

Досије Ледићи: Државни суд БиХ саучесник злочина у Трнову код Сарајева

Наша мртва деца




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Спрема ли се Србима у Вуковару  “Кристална ноћ“?
Објављено: 17. jun 2014.     Има 1879 прегледа и 0 гласова.

Ратко Дмитровић: Куда Џуџо?
Објављено: 17. jun 2014.     Има 1928 прегледа и 0 гласова.

Некрофилски маратон: Победа ружног
Објављено: 23. april 2016.     Има 2032 прегледа и 10 гласова.

Папа у Београду?
Објављено: 31. jul 2014.     Има 2084 прегледа и 0 гласова.

Eвo oткуд то долази
Објављено: 16. mart 2017.     Има 2148 прегледа и 25 гласова.



Skip Navigation Links