Списак вуковарских жртава - www.zlocininadsrbima.com

19. новембар 2019.


Списак вуковарских жртава


Стављање и Срба на списак вуковарских жртава, изложеном у дворишту Фрањевачког самостана, код посетиоца спомен-обележја требало би да створи утисак да су и они бранили Вуковар.
 
Ових дана медијски хит у Хрватској је откривање спомен-обележја вуковарским жртвама,  на којем се нашло 2.717 имена и презимена, која су исписана на стакленим плочама постављеним у дворишту Фрањевачког самостана и жупе Св. Филипа и Јакова поред Дунава.

Спомен-обележје је пројекат фра Ивице Јагодића, гвардијана Фрањевачког самостана у Вуковару, који изјављује да се на плочама налазе имена „оних који су дали своје животе за Вуковар” међу којима су: бранитељи и цивили, мушкарци, жене и деца, католици, православци, муслимани... и сви на једном месту.

- „Рекао бих да је ово 99,99% имена. Могуће је да на попису неко и недостаје, али то је заиста нека крајња ситуација да су можда у тој породици сви нестали или погинули, или да је неко жив, али је предалеко од Вуковара, у Америци или Аустралији”, објашњава Јагодић.

Пошто водим ДИЦ „Веритас”, који се од оснивања (1993) бави српским жртвама са подручја Хрватске и бивше РС Крајине, заинтригирао ме и број жртава и изјава шефа пројекта фра Јагодића да се на списку налазе и „војници и цивили и мушкарци и жене и деца, католици, православци, муслимани”, па сам са својим сарадницима упоређивао Јагодићев списак са „Веритасовим”, што је показало да нам се пописи делимично преклапају.

Ево и примера:

Првостепеним пресудама Војног суда у Београду број ИК-112/92 од 26. јуна 1992. и ИК-108/92 од 14. јула 1992. године и другостепеним Врховног војног суда број ИК-259/92 од 29. децембра 1992. и ИК- 260/92 од 24. новембра 1993. правоснажно су осуђени припадници ЗНГ из вуковарских приградских насеља Борово насеље: Мартин Саблић,  Зоран Шипош, Никола Ћибарић, Јуре Марушић, Анте Врањковић, Бартол Домазет, Славко Мађаревић, Мирко Филковић, Зденко Штефанчић, Мира Дунатов и Дамир Сарађен, сви због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва – шесторица на смртну казну, а остали на временске од шест до 15 година затвора.

Осуђени су  што су по кућама и склоништима поменутих насеља злостављали и на крају ликвидирали цивиле српске националности: Петра Грубишића, Милана Ђукића, Рајка Нунића, Предрага Ћирића, Томислава Јаковљевића, Милорада Зорића, Уроша Недучића, Константина Лукића, Јована Маркова, Љубомира Болића, Бошка Грбића, Ану Лукић, Виду Јаковљевић, Ратка Инића и његовог душевно болесног сина непознатог имена (касније смо дознали да се звао Марко), Тошу Тошковића, Војислава Ђекића, Светислава Владисављевића, Стеву Малецки, Милицу Врачарић, а њеног супруга Драгољуба тешко ранили.



Од поменутих жртава на Јагодићевом списку налазе се Предраг Ћирић, Урош Недучић, Константин Лукић, Јован Марков, Ратко Инић, Тошо Тошковић, Војислав Ђекић, Светислав Владисављевић и Милица Врачарић, док других нема. Нема ни Ане Лукић, Хрватице удате за Србина, коју је, по наређењу Мартина Саблића, због тога што је код ње пронашао војничке књижице њеног супруга и три сина, заједно са Видом Јаковљевић, извео из склоништа „Нова обућара” и стрељао Никола Ћибарић.

Летимичним упоређивањем „Веритасовог” и Јагодићевог списка, уочили смо око двестотинак преклапања од око 500 особа, колико их се са подручја општине Вуковар налази на „Веритасовом” верификованом списку  погинулих и несталих Срба у рату 1990-их.

Ни после упоредне анализе оба списка, није ми јасно шта је заправо био циљ Јагодићевог пројекта. Да ли окупити на једном месту све жртве Вуковара, без обзира на њихову војну, националну и верску припадност, или су Срби, који су страдали од припадника ЗНГ, као горепоменути (а и многи други), на листу стављени ради увећања броја жртава страдалих од „српског агресора”?

Прва опција би била за сваку похвалу, посебно ако се има у виду шта све хрватски ветерани, на челу са вуковарским градоначелником Иваном Пенавом, раде да се „процесуирају сви ратни злочини”, да се у том граду  забрањује употреба ћирилице и да деца српска и хрватска, и школска и предшколска, још увек иду у одвојена одељења. Ова опција би била и права храброст јер потврђује да је у Хрватској вођен грађански рат, што се у тој држави још не сме ни помислити а камоли јавно говорити.

По другој опцији, стављање и Срба на списак вуковарских жртава, изложеном у дворишту Фрањевачког самостана, код посетиоца спомен-обележја требало би да створи утисак да су и они бранили Вуковар од „великосрпске агресије” и за слободу свог града и живот дали.

Ова опција ми је, имајући у виду и место где је списак изложен и да нико од хрватских „јастребова” није јавно приговорио овом својеврсном „братству и јединству” мртвих Вуковараца, много ближа Јагодићевој намери.


Аутор: Саво Штрбац
ДИЦ Веритас
26.10.2019.


РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1396  пута
Број гласова: 25


Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
VUKOVAR
DEVEDESETE
SLAVONIJA


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Извештај са парастоса за Вуковар у Сремској Каменици 18.11.2017

Славе Туђмана, али многе његове речи су заборавили

Јасеновац најцрње српско стратиште

Соњa Бисeрко лaжe бeз грчa нa лицу

Четврт века од изгона Срба из Машићке Шаговине код Новске

Више од срамоте: Како је Србија заборавила Александра Милошевића потпоручника из Лебана

И бити Србин у Хрватској за многе је провокација




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Прва жртва рата у Хрватској: Горан Алавања из Карина Доњег
Објављено: 16. decembar 2020.     Има 291 прегледа и 5 гласова.

Годишњица од минирања воза код Глине када су погинули Срби цивили
Објављено: 21. jul 2020.     Има 460 прегледа и 0 гласова.

Годишњица покоља у Цапрагу код Сиска 22.08.1991
Објављено: 25. avgust 2020.     Има 782 прегледа и 5 гласова.

Чији се злочинци шетају Вуковаром
Објављено: 2. novembar 2018.     Има 1020 прегледа и 1 гласова.

Испaдe Србин нajвeћи убицa Крajишникa
Објављено: 30. novembar 2014.     Има 1314 прегледа и 5 гласова.





















Skip Navigation Links