Окупаторска Војска Косова (ОВК) је албанска терористичка тј. паравојна формација која је постојала током деведесетих година 20. столећа на простору АП Косово и Метохија у саставу Савезне Републике Југославије.
Припадници ОВК су имали за циљ да спроведу етничко чишћење Срба и неалбанаца у јужној србској покрајини. У томе су имали велику помоћ водећих држава НАТО пакта, пре свега: САД, Велике Британије, Немачке и Француске... који су их финансирали и тајно обучавали у посебним регрутним центрима.
Албански екстремисти и деликвенти су на простору Србије и Црне Горе, али и Вардарске Македоније и Грчке, деловали више деценија и бивали умешани у многа кривчна дела и организовани криминал, као што су: шверц дроге, кријумчарење оружја, проституција и бордели, пљачке и уцене, киднаповања и сл. Сем напада на цивиле, они нису презали од напада на припаднике безбедоносних снага.
Средином 1996. године све албанске банде бивају уједињене под једну заставу и један грб, па је тако и формирана: Окупаторска Војска Косова. Они су имали помоћ и од матице, односно Албанске Републике, где су се већином скривали.
Лидери ОВК који су били на челу: Адем Јашари, Рамуш Харадинај, Хашим Тачи, Агим Рамадани, Агим Чеку, Фатмир Љимај...
У другој половини 1990-их година ОВК је починила скоро 2.500 тешких кривичних дела над Србима, где је било и убистава и словања. Такође, имали су око 150 логора и затвора у којима су држани углавном Срби и неалбанци, али и мањим делом Албанци лојални држави СРЈ.
Током 1998-1999 одреди ОВК су имали са србском Полицијом и југославенском Војском више ватрених окршаја, али из ниједног изашли као победници. Штавише, почетом јуна 1999. године њихове јединице су биле пред расулом.
Почетком 2000. године су расформирани и прекомпоновани у ткз. Косовски Заштитни Корпус, док су лидери ОВК добили важне и одговорне функције у ткз. Републици Косово.
ИСТОРИЈСКИ МОТИВИ
Арбанашка племена постоје у централним деловима Балкана као мања национална заједница која је увек бивала у подређеном положају. Доласком Турака из Мале Азије, они су већином примили исламску религију и највећим делом били савезници, односно вазали османских султана.
Када је у XIX столећу свуда у Европи дошло до буђења и националних револуција и међу Арбанасима је дошло до жеље да имају своју какву-такву државицу. Занимљиво је да су имали своју делегацију на Берлинском когресу 1878. године, али само као посматрачи, без права учешћа (Ото Бизмарк их је третирао као Турке).
Те године је створена ткз. Призренска лига, политичко тело које је објавило манифест о ослобађању простора који они насељавају већој или мањој мери, али на штету околних држава и народа.
Када је завршен Други балкаснки рат 1913. године Аустроугарска и Енглеска су створили Кнежевину Албанију, која је обухватала шири простор око града Валоне. Касније су њене границе проширене све до Скадра и Проклетија. Циљ је био онемогућити Краљевини Србији излазак на море, иако су Срби крвљу платили ту земљу, своју прадедовину. Србски краљеви су ту столовали у раном Средњем веку.
У Другом светском рату, Албанци су били на страни Сила Осовина као верни савезници Трећег Рајха, јер им је немачки фирер Адолф Хитлер обећавао ткз. Велику Албанију. Тада је обновљен рад ткз. Призренске лиге. Владајућа структура из Тиране је свим срцем подржавала геноцид и погром србског живља у зонама које су окупиране од Краљевине Југославије у периоду 1941-1944.
Албански комунистички лидер Енвер Хоџа је крајем четрдесетих и почетком педесетих година 20. века прихватио стање на терену и одрекао се Косова и Метохије. Међутим, он се ипак предомислио и почетком 1960-их година Хоџа је променио своју политику и увећао радикално своје апетите.
Почела убацивања Албанаца на простор СР Црне Горе, СР Србије и СР Македоније, где су њихове банде вршиле терор и сејали страх где год се појаве. Обрачуни југославенских снага безбедности са њима су били чести. ТСамо током 1974-1985 на простору КиМ извршено је преко 2.200 кривичних дела где су у 90% биле жртве Срби, а остало неалбанци.
Они су упадали у србска насеља и палили имовину (летнину), отимали стоку, физички насртали на мештане... штавише, редовно су нападали и православне манастире, односно монаштво СПЦ. Познати случајеви из тог времена су: Ђорђе Мартиновић из Гњилана, Данило Милинчић из Вучитрна...итд.
Ђорђе Мартиновић (десно), сведок и страдалник
Почетком 1981. године покренуто је ткз. Албанско пролеће или Бубашваба револуција, прво у Приштини, а онда и осталим градовима САП Косова и Метохије. Букнуо је устанак који је исте године угушен, тако што је Председништво СФРЈ послало оклопне јединице у покрајину да се обрачуна са албанским екстремистима.
У Немачкој 1982. године, велики број албанских емиграната окупио се око организације ткз. Косовски Народни Покрет - КНП. Сем њих постојало је и ткз. Демократски Савез Косова под водством Ибрахима Ругове. Разлика је била у томе што је КНП сматрао да само оружаном борбом може се доћи до остварења вековног сна.
Ругова и Јашари у Тирани, 1993.
Заправо Албанци су у средњој Европи осамдесетих година користили погодности које је доносила опреација "Гладио", помагање антикомунистичких снага које би у датом моменту биле употребљене против држава иза гвоздене завесе.
НАСТАНАК
Почетком деведесетих година југославенска федерација је разбијена под утицајем западних центара моћи: Ватикана, Берлина, Вашингтона и Лондона... а на западном простору СФРЈ је букнуо грађански рат, односно сепаратистичке снаге су отпочеле обрачун са Србима и ЈНА. НАТО пакт је помогао Словенију и Хрватску, а касније и Босну и Херцеговину на штету Срба... јер је у њима гледао "мале Русе".
Постоји процена да је око 5.000 Албанаца учествовало у јединицама хрватске и муслиманске војске, против Срба. Када су крајем 1995. године завршени оружани сукоби у западним деловима бивше Југославије потписивањем Дејтонског мировног уговора, Запад је тежиште рата пребацио на Космет.
Тачи дошао у посету Клинтону
Тако је средином 1996. године почело организовање кампова за посебне обуке у Албанској Републици, где су долазили младићи 18-30 године. Они су имали курсеве које су водили војни инструктори из Немачке и Италије, а све су надгледали енглески и амерички официри. Тако је формирано језгро ОВК. Одмах на чело те формације стали су: Адем Јашари, Рамуш Харадинај и Хашим Тачи.
НАТО пакт је дотурао оружје, муницију и све друге потрепштине за оружана дејства, односно тероризам и диверзије. Почело се наредне године са нападима на војне и полицијске патроле Савезне Републике Југославије, што им је доносило и губитака.
БРОЈНОСТ И СТРУКТУРА
Иако је Окупаторска Војска Косова у свом називу имала "војска", њихова бројност је укупно била највише од 42.000 до 45.000 бојовника, што се може сматрати величином корпуса. Почетком 1997. године имали су око 1.000 терориста, до краја те године су прешли 2.500... током 1998. године бројност радикално нараста до 20.000 пошто је био прилив добровољаца из иностранства, а наредне године још и више долазе и прикључују се у борбама.
Њихов главни штаб је био у Ораховцу, место у Призренском округу. Почетком фебруара 1999. начелник ОВК бива Сулејман Селими, да би га у мају те године заменио Агим Чеку, бивши официр ЈНА, касније дезертирао и прешао у хрватске паравојне снаге ткз. Збор Народне Гарде.
Политички представник ОВК био је Хашим Тачи звани "Змија"... за разлику од већине припадника ОВК, Тачи је био образован, амбициозан и умео је да се наметне као вођа. Такође и да комуницира са европским лидерима.
У својим злочиначким деловањима, ОВК је простор Косова и Метохије поделила на седам зона:
| ЗОНА |
ОПШТИНЕ |
ЈЕДИНИЦЕ |
ШТАБ |
БРОЈНОСТ |
| ЛАБ |
Подујево |
- 121. 'Шабан Шаља' бригада
- 122. 'Захир Пајазити' бригада
- 123. бригада
- 125. 'Луани' бригада
- Специјални одред "Командо"
|
Лапашница |
6.500 cca |
| ДРЕНИЦА |
Глоговац
део Митровице
Клина
Вучитрн |
- 111. 'Адем Јашари' бригада
- 112. 'Абедин Сокол Рекса' бригада
- 113. 'Мујо Краснићи' бригада
- 114. 'Фехми Љадровци' бригада
|
Ликовац |
8.000 cca |
| ШАЉА |
Вучитрн
део Митровице
Обилић |
- 141. 'Меће Ука' бригада
- 142. 'Азем Галица' бригада
- 143. бригада
|
Бајгора |
3.500 cca |
| НЕРОДИМЉЕ |
Липљан
Урошевац
Качаник
Сува Река |
- 161. 'Ахмед Качику' бригада
- 162. 'Агим Бајрами' бригада
- 165. бригада
|
Језерце |
3.500 cca |
| ДУКАЂИН |
Пећ
Ђаковица
Клина
Дечане |
- 131. 'Јусуф Ђервала' бригада
- 132. 'Мирта Зејнели' бригада
- 133. 'Адриан Краснићи' бригада
- 134. 'Бедри Шаља' бригада
- 135. 'Агим Зајнели' бригада
- 137. 'Ђаковачка' бригада
- 138. 'Агим Рамадани' бригада
|
Јабланица |
15.000 cca |
| ПАШТРИК |
Призрен
Сува Река |
- 151. 'Захир Пајазити' бригада
- 152. бригада
- 153. бригада
|
Кострце |
5.000 cca |
| КАРАДАК |
Гњилане |
- 171. 'Кадри Зека' бригада
|
Жеговце |
2.000 cca |
Сем ових горе јединица постојала је још једна специјална бригада "Црни Орлови", која је била под командом Главног штаба ОВК, односно наређења је добијала директно од Рамуша Харадинаја.
Они су формирани средином 1998. и имали бројност до 1.000 бојовника, а њихов заповедник био је Идриз Балај. Њихови задаци су били већином за брза и изненадна дејства. Лично је Харадинај правио селекцију ко ће ући у ову јединицу.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
У пролеће 1998. године када је специјална јединица МУП-а Србије ликвидирала прекаљеног криминалца Адема Јашарија у његовом родном селу Доње Перказе код Србице, ОВК постаје национали покрет који је подржан од готово свих слојева друштва Албанаца.
Уследили су жестоки напади и обрачуни, а све је било планирано од Тачија и Харадинаја. Јесен 1998. године се завршила са лошим билансом ОВК, јер су били прилично десетковани и разбијени.
Током те 1998. године ОВК је имао више окршаја са Полицијом Србије и Војском Југославије, али су увек бивали поражени и повлачили се преко Проклетија. У том периоду је ОВК почела са оснивањем казамата тј. конц. логора у који су довођени Срби, али и Роми, Горанци и нешто Турци. Било је и мало Албанаца који су били одани Републици Србији.
Само неки од логора из тог времена били су: Ликовац, Лапушник, Кукеш... према проценама албанци су на простору Космета и Албаније имали најмање 144 логора у свом надзору.
НАТО пакт одлучује да се умеша, па је октобра 1998. послат у Београд Ричард Холбрук, који је успео да договори слање мисије ОЕБС-а на КиМ, односно преко 2.000 шпијуна које је предводио Вилијам Вокер (агент ЦИА) са циљем да осматрају положаје југославенских снага и да бацају ракетне навигаторе.
Средином јануара 1999. године у селу Рачак код Штимља дошло је до обрачуна Полиције са припадницима ОВК, које је Вокер светској јавности лажно представио као албанске цивиле, а за то је злоупотребио извештај финске форензичарке Хелен Рант.
Управо то је био изговор Хавијеру Солани, генералном секретару Северноаталнског савеза да покрене силну војску против Савезне Републике Југославије, како би казнио "зле Србе". Лидери западних држава: Бил Клинтон, Тони Блер, Герхард Шредер, Жак Ширак... су здушно подржали геноцидну акцију "Милосрдни Анђео" која је отпочела 24. марта и трајала 78 дана.
Албанци су тада добили помоћ из ваздуха, док су они неуспешно покушавали на Косову и Метохији да остваре превласт. За нешто више од два месеца ОВК је буквално неутрализована на КиМ.
Харадинај: "Убијао сам Србе... па шта?"
У том периоду април и мај 1999. НАТО пакт је покренуо копнену инвазију под шифрованим именом "Стрела" из правца Републике Албаније, која је имала два напада. Први је био преко Јуничких планина у широј зони карауле Кошаре, док је други кренуо у долини Белог Дрима код Призрена града подно планине Паштрик. Обе ове офанзиве су заустављене и поред техничко-технолошке и бројчане надмоћи. Припадници ОВК су овде били само "топовско месо" јер НАТО није желео да шаље своје војнике за албанске интересе.
Весли Карк, главнокомандујући НАТО снага у Европи је био у шоку како се бори против способног и жилавог противника, док је Албанце назвао "зечевима", јер нису остварили ниједну војну победу против Војске Југославије.
Ратна злодела
Припадници Окупаторске Војске Косова су током деведесетих година имали стотине монструозних масовних убистава, где се неколико њих издвајају:
- Масакр у Клечки, је био брутално убиство у јулу 1998. када су браћа Мазареку предводила групу ОВК која је поубијала педесетак Срба, тако што их је побацала у јаму са живим кречом.
- Крвава жетва је ужасан злочин над 14-оро Срба земљорадника из Старог Грацка који су побијени јула 1999. када су изашли у своја поља да пожању жито.
- Радоњићко језеро је вештачко језеро у које су бацани Срби са јужних делова Метохије, где је била оперативна зона деловања Рамуша Харадинаја. Најмање шесздесетак их је бачено у лето 1998.
- Пећина Волујак, код Призрена где је ткз. Ораховачка група ОВК побацала најмање 25-оро Срба.
- Кафић Панда је брутални злочин који је учињен 14. децембра 1998. у Пећи, када су чланови ОВК поубијали ненаоуржане србске младиће из освете, јер су граничари Војске Југославије два дана раније пресрели једну њихову шверц туру где су они имали велике губитке.
Спровођење Срба у логор
Наоружање
Окупаторска Војска Косова је имала шверц туре утабане деценијама. Кријумчарили су редовно пешадијско наоружање, популарне калашњикове АК-47 са муницијом и ручне бомбе "кашикаре". Било је и ручник пиштоља разних произвођача.
У принципу ОВК је у свом арсеналу највише користила оружје југославенске, кинеске и совјетске производње.
Шверц оружја је наручито заживео након што је 1997. године у Албанској Републици избила побуна широких размера, па су опљачкана и војна складишта. Доста тога је купљено из Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.
Међутим, преко луке Драч, ОВК је добијала наоружање из прекоморских земаља, било је ту пушака, тромблона, минобацача, пушкомитраљеза, па чак и топова и противтенковских мина.
Обуке и тренинзи
Простор Косова и Метохије за неке веће терористичко-диверзантске курсеве су били сувише опасни за њих, па су напуштене фабрике у Републици Албанији послужиле као места за процес обуке, селекције и припреме за рат.
Генерал Весли Кларк (скроз десно) са Албанцима
"Терористи моји мили, све смо се договорили"
Познати већи центри су били у Тирани, Елбасану, Тропоји и Кукешу... од мањих места су уочљиви: Вицедољ, Пескопеја и Лабинот. Такође, постојала је једна база у Турској, у месту Урла, недалеко Измира.
Тренинге и тактичко-показне вежбе су држали 1997-1998 специјализовани војни инструктори из западно-европских држава: Немачке, Италије, Велике Британије, Француске, али и Сједињених Америчких Држава. Мало касније, њима се придружују и агенти америчке обавештајне службе - ЦИА... као и приватне фирме (нпр. МПРИ) чија су професија "мали ратови".
Добровољци
Међу припадницима ОВК био је знатан број исламских ратника који су дошли да се боре за Џихад (рат против неверника). Они су као "пси рата" већ имали значајно искуство у ратовима на тлу
- Азије (Авганистан, Пакистан, Чеченија, Иран, Јордан, Палестина...),
- Африке (Алжир, Либија, Етијопија, Судан...)
- Европе (Хрватска и Босна).
Ови бојовници користили искуства из претходних времена, како би се ширио страх и паника међу цивилима. Они су пребацивани из Тропоје преко Проклетија на територију Косова и Метохије, где су чинили многа зверства и диверзије.
Арапски добровољци су поред личних докумената носили са собом Куран (света књига муслимана) и броршуре са молитвама.
Занимљиво је то што су на Космет долазили поданици Осаме Бин Ладена, припадници злогласне Ал-Каиде... пошто су их Американци гањали по Азији, а овде су им користили као плаћеници.
Око 120-150 добровољаца је било окупљено у јединицу "Абу Бекир Сидик", а њихов оснивач био је Екрем Авдија из Кос. Митровице.
Сем њих било је на југославенско-албанској граници и неколико одреда из Хрватске и Босне.
Финансије и донације
Новчане приходе ОВК је стварала највећим делом на криминалан тј. незаконит начин: пљачкама, уценама, продајом дроге, харачем од својих сународника у иностранству, проституцијом и сл.
У другој половини 1990-их на рачн ОВК почињу да пристижу донације тј. кредити западних ментора, а тим новцем је располагао Хашим Тачи.
Процене говоре да је ОВК прикупила до јануара 1999. године око 900.000.000 DEM...
РАСПУШТАЊЕ
Када је 10. јуна 1999. године у Куманову потписан Војно-технички споразум, а истовремено и Савет Безбедности УН донео Резолуцију 1244. престало је варварско бомбардовање и НАТО агресија на Србију и Црну Гору. Југославенске снаге безбедности и локална самоуправа се повлаче у централне делове земље, а са њима стотине хиљада Срба цивила креће у избеглиштво.
Кога чувају немачки војници у Призрену?
На Косово и Метохију су послати војници у склопу мисије КФОР, као и цивилна мисија УНМИК. Са њима се враћају из Албанске Републике и чланови ОВК који су били скоро растурени. Они су почели са погромом неалбанаца уз прећутно одобрење америчких, немачких и британских снага, које су преузеле јужну србску покрајину.
Наредне године ОВК се тансформисала у ткз. Косовски Заштитни Корпус.
ОПТУЖНИЦЕ И СУЂЕЊА
Током 2004-2005 из затвора у Републици Србији је пуштено преко 2.000 албанских криминалаца који су имали пресуде за тешка кривична дела учињена Србима и неалбанцима на КиМ. Влада Србије коју је саставио премијер Војислав Коштуница је била одговорна за њихово пуштање на слободу у замену за ништа.
За време ЕУЛЕКС-а почетком 21. века на Косову и Метохији је успостављена мисија од стране Европске Уније, која је имала циивлно судство и своју полицију.
Они су почели са хапшењима и процесуирањима осумњичених за ратне злочине с' краја 1990их година. Међу албанским становништвом се јавио велики отпор, јер су многи од њих били умешани у многа убиства, пљачке и етничко чишћење.. и при томе стекли велику материјалну корист. Тако је већина осумњичених Албанаца почела са застрашивањем сведока, где су многи сведоци заправо убијени тј. уклоњени (нпр. Бедри Цури, Исмет Мусај, Агим Зогај...) пошто власти у окупираној Приштини, а ни европски мисионари нису се побринули да сведоке заштите.
У Хашком Трибуналу је Рамуш Харадинај имао вишегодишње суђење, али је ослобођен 2012. године услед "недостатака доказа", заправо политички притисци на судско Веће су били превелики. Истраге хашких истражитеља на КиМ су одрађене траљаво и непрофесионално, јер је политичка воља, а и доктирина била таква да су само Срби кривци за ратове на бившем југославенском простору.
Марти: "Јел ме чујете, господо Европљани...?"
Дик Марти, швајцарски адвокат је средином децембра 2010. године у Парламенту Европе презентовао извештај са Косова и Метохије, где је навео мноштво прљавих ствари које се раде "иза завесе". Такође, упознао је цели свет са специјалним логором "Жута кућа" у градићу Бурел који се налази у централној Албанији, а ту се годинама био центар за илегалну трговину људских органа, које је продавано на црном тржишту европског континента.
То је био разлог да се почетком 2011. године у окупираној Приштини оснује Специјално тужилаштво за ратне злочине. Суд је под будним оком Американаца и Европске Уније који знају да вертикала тих злочина води до њих, па је све подешено да сами правосдуни процеси буду фарса.
ЗАОСТАВШТИНА
Међу албанским живљем ОВК ужива велики углед, док њене вође имају статус хероја и идола нације, упркос криминалној прошлости и ратним злоделима.
Споменик терористима ОВК на Кошарама
Мноштво припадника ОВК је добило споменике у родним местима. Улице, школе, тргови, аутопутеви, стадиони, "државне" институције добијају њихова имена. За њих се праве свечане академије, док су чланови њихових породица на важним и одговорним функцијама ткз. Републике Косово. Такође и дипломате земаља који су их признали као "државу" им долазе на те феште.
На спортским утакмицама где играју албанске селекције, могу се видети заставе, мајице и транспаренти са ликом: Јашарија, Харадинаја, Рамаданија и њима сличних.