Младен Мркић - www.zlocininadsrbima.com

   


Период: Ратови у СФРЈ

Област: Источна Славонија


МЛАДЕН МРКИЋ



Младен Мркић (1950-1991) је једна од бројних жртава Томислава Мерчепа, господара живота и смрти у Вуковару током пролећа и лета 1991. године. Младен Мркић је инжењер агрономије, савестан радник и добар човек, који није имао непријатеље.

На дан почетка ратних сукоба  између хрватских паравојника и ЈНА 31. јула 1991. губи му се сваки траг. Претпоставља се да је убијен на дунавским обалама и "послат" за Србију.

Његова супруга Радмила Мркић покушава већ годинама да нађе неки траг о његовом нестанку, убиству и злочинцима који су то урадили.

До сада је добијала само обећања, чак и од највиших државних функционера Србије и Хрватске и бивше СФР Југославије.

Мркићева деца су емигрирала у САД јер су схватили да у њиховој домовини нема правде ни закона.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена

Стјепан Саркотић * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани

Црна Романија * Стјепан Дуић

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска

Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

Јелка Погорелец *

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић

Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић

Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков

Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић

Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum CrimenКалати

* Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак

Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало

Виктор Гутић * Драксенић

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар

Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице

  Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно

Револуционарно Братство Звонко Бушић

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја

Медачки џеп * ГрубориОркан * Паулин Двор * Откос

Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде

Добросав Парага * Корански мостВировитица * Шпегељ

Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанкаЗадар

Божићни Устав * МаксимирТомислав Мерчеп * Сплит

* Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн

Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић

Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.


Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.


ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.


Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.

Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у авнојевској Хрватској 22. априла 1990. године побједила је странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФР Југославије.

У цијелој авнијевској Хрватској владала је велика еуфорија због тријумфа партије Хрватска Демократска Заједница на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видјети слике хрватских фашистичких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), чути шовинистичи (усташки) поздрави и стихови, исписвање антисрбских графита. Србима у СР Хрватској је то будило авјетна сјећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.


Туђман Рачану: Ти их замајавај, прави се добар

Већ у мају 1990. године странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над Полицијом, Тужилаштвом, медијима и државном управом. Србски кадрови из Министарства Унутрашњих Послова су очишћени у јуну и јулу 1990. године врло брзо по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.

Власт СР Хрватске у Загребу, је током љета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој Влади СР Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. године увече то је објавио и ТВ Београд.

Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.


Еуфорија каква се не памти: Остватење сна

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао пријетње да морају да се одселе из својих домова и оду у СР Србију. Добијали су чак и увредљива писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве поруке су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...

Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и дјеца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насељима гдје су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

Ситуација у Вуковару

Вуковар је град који се налази на граници између западног Срема и источне Славоније, односно на ушћу реке Вуке у Дунав, где постоји лука. Ово је граница у новије доба, иако је све до почетка 20. столећа та граниица била померена западније, тачније све до Клисе, крај Осијека.

Надморска висина града је 108 метара, а клима је умерено-континентална.

Први трагови цивилизације у овом крају били су још у праисторијском добу (неолит). Овај крај су насељавали Илири и Келти, а касније и Римљани, који су градили камене путеве, исушивали мочваре, развијали трговину... Касније, у ове крајеве долазе Јужни Славени, који су у 10. веку били под снажним утицајем Угара, због ратова и жеље да се овлада овим простором.

У 16. веку, када су Османлије дошли у овај крај дошло је до знчајних промена. Турци су се у вуковарском крају задржали 15 деценија. После пораза Турака код Беча, креће њихово вишевековно повлачење. Вуковар је ослобођен од Турака 1687. Тада је град имао 3.000 становника. Приличан број православних Срба у овај крај долази са Великим сеобама које је предводио Арсеније III Чарнојевић 1690. године, иако је и раније био знатан број Срба у овом крају.

Средином XVIII века велики број Немаца и Угара се досељава у ове крајеве по налогу Еугена Савојског, аустријског државника, али и Марије Терезије. Православна црква Св. Николаја је изграђена 1733. године, а Вуковар је у Аустро-Угарској монархији спадао у област Војне Крајине, где је био седиште Сремске жупаније, која се протезала од Земуна до Винковаца, између Саве и Дунава.

Једно време, Вуковар, као и Барања били су део Србског Војводства.

Од 1840. године Вуковар је укључен у стални паробродски промет на Дунаву. Од 1878. прикључен је на железничку пругу. Спори развој индустрије у Вуковару утиче на мали пораст становништва града. Уочи Првог светског рата у Вуковару живи 10.400 становника.

Током Великог рата са вуковарског подручја било је мушкараца који су мобилисани у VII пјешадијску дивизију при 13. хрватско-славонском корпусу. Послати су на Србију, али су Срби масовно прелазили на другу страну не желећи да убијају своје сународнике. Такође, аустроугарске власти су у Бршадину изградиле велику дрвену болнцу познату као "Дрвени Беч". Поједине Србе које су немачки шипијуни оценили као непријатељски елемент одвођени су у аустроугарске логоре: Арад, Добој, Зеница...

Распадом Бечке царевине крајем 1918. године и стварањем Краљевине СХС, Вуковар је административно спадао у Савску бановину. Ту је 1920. године одржан и Други конгрес Комунистичке Партије Југославије.

Већ 1932. године у вуковарски крај долази чешки индустријалац Јан Бата, који је у Борову направио фабрику обуће и пуно уложио у развој овог краја (зграде, школе, црква, спортски терени и др.). Свакако да је и Батин директор Тома Максимовић дао велики полет Борову као индустријској четврти и стварао насеље савременог типа.

Августа 1939. године, вуковарски, винковачки, илочки крај улази у састав Бановине Хрватске. Избиле су демонстрације против понижавајуће одлуке југославенске Владе Цветковић-Мачек, али није дошло до промене. Званични Београд је био у страху промене одлуке, јер је Хитлер већ почео да гази европске народе и шаље претње и Југославији.

Да би се смириле страсти, 18. новембра 1939. у вуковарски крај долази патријарх СПЦ Гаврило Дожић, који је боравио три дана. Тој посети је поклоњена велика пажња у свим националним медијима, што говори о важности вуковарских фабрика за југославенску прирвреду. Домаћин му је био Тома Максимовић председник Општине Борово.

Нападом Немачке и Италије, са савезницима на Краљевину Југославију, априла 1941. створена је усташка Независна Држава Хрватска, где је и Вуковар спадао. На локацији Дудик, хрватске усташе су убиле скоро 500 људи, навише Срба. Још у току Другог светског рата у ове крајеве су довођене хрватске породице из Херцеговине. Сремски фронт 1945. године је пробијен управо у Вуковару, где су учествовале партизанске јединице ПОЈ, Црвена Армија, као и једна чета из Бугарске.

Досељавање Хрвата из западних делова Херцеговине (Груде, Посушје, Љубушки, Широки Бријег...) или Далмације (Метковић, Вргорац, Опузен, Имотски...) обављено је у два наврата. Први талас са 2.000 особа је био током Другог светског рата 1942-1944 када су долазиле вишеденте породице по налогу Павелића. Циљ је био хрватизовати Подунавље. Други талас је био 1946-1948, када се насељавају у вуковарски крај усташке удовице чији су мужеви служили у оружаним снагама НДХ.

Педесетих и шездесетих година Вуковар доживљава значајан индустријски развој, па је тако и велики број људи из пасивних крајева Југославије долазио у Вуковар и Борово, у потрази за послом. Средином 1980-их по бруто друштвеном производу на нивоу читаве СФРЈ, Вуковар се налазио на другом месту, одмах иза Љубљане.

Крајем 1989. године у СФРЈ је промењен политички систем, од једнопартијског постао је вишепартијски, тако су одржани републички и локални избори пролеће 1990.године, где су победиле сепаратистичке снаге односно Фрањо Туђман и милитантна странка ХДЗ. Док је у Вуковару убедљиво победио Савез Комуниста са 65% гласова, а ХДЗ добио само 26%. Срби нису имали своју националну опцију на тим изборима. Градоначелник постаје Србин, Славко Докмановић.

Према попису становништва 1991. године, Вуковар је имао 37% Хрвата, 32% Срба и 22% Југословена, од чега је највећи део био србски. То је и допринело да се локална власт у Вуковару, коју је предводио ХДЗ, распадне почетком 1991. а власт преузму сепаратистичке снаге.

У марту 1991. у селу Богдановци,  Томислав Мерчеп је постројио више од 2.000 Хрвата из вуковарске општине и подељено им је оружје. Од тада ситуација у Вуковару је била врло напета и мучна. Вуковар је постао прћија неколицине локалних криминалаца и пробисвета који су били учлањени или блиски странци ХДЗ. Окупљао их је Томислав Мерчеп "Славонски Наполеон". Особа опасних мисли и морбидних планова. Од председника странке и државе, Фрање Туђмана добија налог да изазове рат у Вуковару. Локални одбор ХДЗ-а сачинио је списак од неколико стотина Срба са вуковарског подручија, које је требало ликвидирати. Многи Срби чије се име ту нашло били су отети и(ли) убијени.

 

ЖИВОТОПИС

Младен Мркић је рођен 1950. године у селу Домановићи, крај Чапљине (БиХ). Био је инжењер агрономије и директор кооперације у локалном пољопривредном гиганту Вупику.

Завршио је Пољопривредни факултет у Сарајеву, а након завршених студија дошао је у Жупању (Источна Славонија) где је упознао и супругу Радмилу, а потом су скупа дошли у Вуковар.

Младен Мркић је пронашао посао у добростојећој фирми Вупик и ту радио 15 година. Имали су и стан у Вуковару, у Гундулићевој улици. Био је веома коректан и пријатан човек, који није имао непријатеља. Помагао је коме год је могао. Чак и када су почела политичка превирања у земљи и стварање хрватских паравојних снага, почетком 1990-их, он није мислио да треба да иде негде из Вуковара, јер како је често говорио, није никоме ништа крив.

 

ЗЛОЧИН

После трагичних догађаја у Борову Селу 2. маја 1991. године неподношљива. Ту је букнуло. То је дало за право хрватским полицајцима да могу да малтретирају, убијају, киднапују и пљачкају ко год им падне на памет. Срби који су остали у граду Вуковару и Борову Насељу, нису излазили из кућа, јер су сваког часа могли бити нападнути. Било вербално, било физички. Покренут је процес исељавања.

У мају 1991. хрватски лист Слободни Тједник јавно објављује листу "опасних" Срба у Вуковару, ту се Младен Мркић нашао на 5. месту!?

У среду 31. јула 1991. након завршеног радног времена инжењер Младен Мркић је кренуо из фирме ка кући. Свратио је у трговину да купи намирнице. На изласку из трговине сачекали су га 4 припадника ЗНГ (хрватске паравојске) и одвели у Секретаријат Народне одбране у ауту без регистарских таблица, а након тога му се губи сваки траг. Претпоставља се да је одведен до Дунава и тамо убијен.

Његова супруга Радмила Мркић, тог дана 31.07.1991. била је у оближњем селу Обудовац код мајке и вратила се око 17:30 у стан. Видевши да јој нема супруга, позвала је његове колеге са којима се често враћао кући са посла. Они су јој рекли да је он дошао до зграде, али да је свратио до продавнице. Она је одмах отишла у ту продавницу и видела на банкини кесу на којој је писало "Младен Мркић". То је Радмили био довољан знак да нешто не штима, да постоји могућност да је отет. Истог момета отишла је у полицију, а они је упућују на Секретаријат за Народну одбрану (СНО), где је начелник био Томислав Мерчеп.


Мерчеповци могу све!

Када је дошла до Мерчепа, он је са њом био неприродно љубазан, а обраћао се госпођи Мркић са "Радице" и нудио је соком. Правио се да ништа не зна о отмици њеног срупруга. У СНО су је опет слали у полицију, а ови опет у СНО. Целу ту ноћ госпођа Радмила Мркић се шетала од полиције до СНО. Да би услед невремена склонила се у ходнику зграде СНО.

У једном моменту ушла су 3 човека, од којих је двојицу познавала, а трећи кога није рекао је: "Ову жену избаците ван!". Видевши да нема куд, вратила се кући. До куће је стално плакала и дозивала име свога супруга, јер није хтела да прихвати чињеницу да је убијен.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НА ШИРЕМ ПОДРУЧЈУ ВУКОВАРА 1991.

ЗЛОДЈЕЛА

Убијање цивилаКараџићево * Николе Демоње

Дискриминација радника * Козарачка улица

Борово Село * Вуковар * Крива Бара

ЖРТВЕ

Јован ЈаковљевићРадован СтојшићЉубан Вучинић

Младен Мркић * Владо Скелеџија * Мирослав Радић

Стеван Инић * Даринка Грујић * Ана Лукић * Жељко Паић

Милица Врачарић * Миленко Ђуричић * Зоран Филиповић

Бранко Мирјанић * Илија Лозанчић * Мирко Појатић

Предраг Ћирић * Сучевић * Малецки Стево * Љубо Болић

Милан Везмар * Бошко Грбић * Славко Миодраг

Свето Недељковић * Недељко Жунић * Марко Толић

ЗЛОЧИНЦИ

 Марко Бабић * Миле Дедаковић * Зоран Шипош

Мартин Сабљић * Никола Ћибарић * Јуре Марушић

Мира Дунатов * Анте Врањковић * Ивица Мажар

Винко Леко * Владо Лулић * Дамир Сарађен * Стипо Поле

Мате Мандић * Дражен Гажо * Рагуж * Томо Јосић

Благо Задро * Тихомир Пурда * Бартол Домазет

Мађаревић * Томислав Мерчеп * Дарко Михаљевић

Зденко Штефанчић * Филковић * Колак * Пргомет

204. бригада * Турбо вод * Чолак * Арбанас * Плавшић

Шандор * Гнездо * Фрањо Водопија * Бранко Борковић

Петар Качић * Јурај Њавро * Дамјан Самарџић

Јосип Томашић * Велимир Ђерек * Иван Пољак

Иван Анђелић * Коле Ковачић * Ивица Јуркић

Мирослав Сучић * Здравко Радић * Хосовци

Дујмовић *

ЛОГОРИ

 Дрвопромет * Нова обућара * Борово комерц * Аеродром

Вртић Пчелица * Зграда полиције * Јеврејско гробље

Пицерија Абазија * Елцов дворац * Русинска црква * Лужац

Војни одсек * Општински подруми * Нова школа

ПУБЛИКАЦ.

 Прећутане ствариВутекс брендАутошовинизам

 Непризнавање злочина * Једнострана прошлост

Славонски јастребТранскрипти * Вуковар кроз векове

Овчара VS Дудик * Иван Хубалек * Бркање термина

Крвници са Сајмишта * Лицемерје са пресудама

Милановић и Пленковић * Звонко Остојић

ПОСЛЕДИЦЕ

Радмила Мркић успела је 1. августа 1991. добити број од председника СР Хрватске Фрање Туђмана. Када се јавио на њен позив био је збуњен и питао одакле јој број. Затим ју је упутио на Ивана Векића, тазе министра хрватске полиције. Векић јој је обећао да ће јој муж исти дан бити пуштен, али до тога није дошло.

Затим је звала Владимира Шекса (потпредседник Сабора Хрватске) у Осијек... који у првом моменту мислио да је њен муж Хрват и рекао јој да се требала раније јавити. Када му је рекла да је њен муж Србин, спустио је слушалицу.


Удружење Против заборава

Радмила Мркић је отишла чак и у Београд код Бранка Костића, члана Председништва СФРЈ, коме је испричала шта се све десило у Вуковару 1991. Он ју је упутио да пише писмо Стјепану Месићу, тадашњем председнику СФРЈ. Она је то учинила, писмо је стигло до Месића колико је познато, али овај никада није одговорио.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Касније, заједно са другим српским породицама чији су најмилији отети или убијени у Вуковару 1991. године, Радмила је основала удружње "Против заборава", које се бори за истину о страдању српских цивила.

Деценијама Радмила Мркић покушава да сазна нешто о нестанку свога мужа. Разговарала је и са председником Хрватске, Ивом Јосиповићем и председником Србије Борисом Тадићем новембра 2010. године, али случај се није помакао ни за милиметар.

Њихова деца су се разишла по белом свету јер нису могли да живе у земљи у којој нема правде и где злочин застарева, а водећи државници дају само лажна обећања.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000

Словенија

Медвеђек * Холмец * Шкофије * Јанез Јанша * Копар

Игор Бавчар * Прогон Срба * Ратко Каталина

Дол при Храстнику * Берислав Попов * Словеначки рат

Доб при Мирни * Винко Пандуревић * Мићо Делић

Александар Михаиловић

Хрватска
и Крајина

Бљесак * Олуја * Вуковар * Карловац* * Осијек * Сисак * Задар

Плитвице * Госпић * Корански мост * Караџићево * Церна

Борово СелоРадосављевићТомислав Мерчеп  * Масленица

Медачки џеп * Миљановац * Оркан * Откос * Паулин Двор * Зец

Иван Векић * Лора * Славонска Пожега   Марино Село * Кораде

Книн  Пакрачка Пољана * Керестинец * Бранимир Главаш

Фрањо Туђман * Анте Готовина * Благо Задро * Јанко Бобетко

 Мирко НорацМиљенко Филиповић * Кијани * Јесење Кише

Ђуро БродарацДобросав Парага

Босна и
Херцеговина

Босански Брод * Брадина * Сарајево * Сребреница * Бреза

Бравнице * Озрен * Алија Изетбеговић * Јама Казани

Мирјана Драгичевић * Високо * Кукавице * Ејуп Ганић

Божана Делић * Страхиња Живак * Поникве * Горажде

Добровољачка * Тузла * Харис Силајџић * Јусуф Празина

Анђелка Братић * Олга Драшко * Силос * Виктор Бубањ

Љубо МлађеновићСмолућа * Фоча Сефер Халиловић

Сакиб МахмуљинЧардакХрватско Вијеће Одбране

Рамиз Делалић * Башчаршија * Слобо Стојановић * Бугојно

Насер Орић * Глођанско Брдо * Купрес * СердариЦацо

Косово и
Метохија

Агим Чеку * Агим Рамадани * Хашим Тачи * Рамуш Харадинај

Клечка * Иван Булатовић * Кафић Панда * Ликовац

Кадри ВесељиШутаковић * АгушиОтац Харитон

Рустем Мустафа * Радоњићко језеро * Старо Грацко

Митровица * Адем Јашари * Сулејман Селими * Белаћевац

Жута Кућа * Лапушник * Кукеш * Дик Марти * Костићи * Рачак



Tags:
OPSTINA VUKOVAR
ISTOCNA SLAVONIJA
HRVATSKI ZLOCINI
DEVEDESETE GODINE
DIREKTOR VUPIKA
INZINJER POLJOPRIVREDE
SUPRUGA RADMILA
RASPAD JUGOSLVIJE
RAZBIJANJE SFRJ
TOMISLAV MERCEP
31. JULI 1991


ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ

23. парастос жртвама Бљеска биће 1. маја 2018. године

Глас Крајине у Војводини: Сведочанство о голготи Крајишника

Парастос жртвама Бљеска биће одржан 1. маја 2024. године у Београду, Окучанима и Босанској Градишки

Чапљина 2024: Пребиловци су мали Јасеновац

Европљани жмуре на сплитску "Лору" и гурају у заборав

Дух Јасеновца у вароши званој Сисак





Оцените нам овај чланак:

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!





























Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!

Skip Navigation Links