Ричард Холбрук (енг. Richard Holbrooke) је политичар, дипломата, шпијун ЦИА, амерички изасланик за Балкан током деведесетих година 20. столећа, када су вођени ратови на бившем југославенском простору.
Потиче из јеврејске породице која је побегла из Немачке још пре Другог светског рата у страху од прогона Хитлерових нациста.
Завршио је престижне школе и отпочео дипломатску каријеру где је брзо напредовао и обишао многе земље света.
Америчка администрација га је поставила у јесен 1995. године као главног креатора Дејтонског мировног уговора, који је потписан у савезној држави Охајо те године 21. новембра, чиме је окончан рат у Босни и Херцеговини који је трајао 3.5 године између три зараћене стране.
Неколико година касније Холбрук бива одређен за нове задатке везано за Србију, односно Косово и Метохију, где су већ отпочели жестоки оружани сукоби у пролеће 1998. године. Постигао је некакав споразум са властима у Београду о смањењу војно-полицијских снага на Космету те јесени и довођењу верификационе мисије ОЕБС (2.500 шпијуна) које је предводио Вилијам Вокер.
Био је веома близак са највишим руководством албанске националне заједнице у СР Југославији, али и са Генералштабом Окупаторске Војске Косова, која је већ била проглашена за теористичку организацију на међународним листама. Његова улога је била да помогне Албанцима у остварењу својих иредентистичких планова на штету Србије и Срба.
Умро је 13. децембра 2010. године.
ЖИВОТОПИС
Ричард Холбрук је рођен 24. априла 1941. године у Њујорку на источној обали САД. У то време је у Европи буктао највећи оружани сукоб на планети, док су САД ушле у Други светски рат пар месеци касније.
Порекло
Холбрукова породица је живела у Хамбургу, али је тридесетих година дошла у аргентинску престоницу Буенос Ајирес, јер је избегла пред прогном нациста, пошто је Адолф Хитлер почетком 1933. године преузео власт и отпочео спровођење холокауста, односно истребљивање Јевреја, али и Славена прво у Немачкој, а онда и на целом европском континенту. У то време Холбрукова породица је имала презиме - Голдбрајх. Одселили су 1939. године у Сједињене Америчке Државе када су узели презиме Холбрук.
Његов отац Дан Холбрук је био лекар, а мајка Труди Кеарл (р. Мус) вајарка. Отац му је умро када је он имао 15 година, од рака дебелог црева. Ричард Холбрук има и брата Андрева.
Породица
Женио се три пута: први брак је био са Ларини Суливан 1964-1972... Затим је 1977. године оженио Блит Бабјак, али је брак опстао свега неколико месеци. Трећи пут је оженио Кати Мартон 1995. године.
Из три брака има двоје деце. Прва жена му је родила синове: Давида и Антонија, док са осталим женама није имао потомке.
Школовање и каријера
Уписао је Правни факултет на Универзитету Бровн, а дипломирао 1962. године. Врло брзо је добио посао у Служби за послове са иностранством САД, где је остао пар година.
Послат је такође неколико година у Вијетам где био део агресије, односно окупације те индокинеске земље. Током 1968-1969... касније почетком седамдесетих година одлази у Мароко (север Африке), када је радио у оквиру мировне мисије.
У администрацији председника Џими Картера био је у Влади САД помоћник секретара за питања Источне Азије и Пацифика. Наредне деценије био је консултант у Вашингтону, али и Њујорку у приватним институтима.
Када је Били Клинтон постао амерички председник Холбрук је био кратко амбасадор у Немачкој 1993-1994... Било је то неколико година пошто је срушен Берлински зид и Западна и Источна Немачке су се ујединиле.
ЗЛОЧИНАЧКА МИСИЈА
Средином деведесетих година Холбрук бива послат на Балкан где је заступао америчке интересе међу зараћеним странама бивше Југославије, односно водио је политику на штету Срба помагајући Хрватима и муслиманима. Србима је чак отворено претио уништењем тј. умешавањем војске САД и НАТО пакта.
По овлашћењу Била Клинтона, управо је Ричард Холбрук био одређен да направи споразум којим би био окончан 3.5 годишњи рат у Босни и Херцеговини, између три зараћене стране: муслиманска, хрватска и србска... Параф на прекид оружаних сукоба у БиХ званично је стављен 21. новембра 1995. године у Дејтону (савезна држава Охајо). Тиме је себи навукао добре критике и солидне поене у Стејт Департменту.
Успомена из Дејтона: Изетбеговић и Холбрук
Контраверзе кажу да је Холбрук 1996. године обећао Радовану Караџићу некакву помоћ уколико се повуче из јавног и политичког живота у Босни и Херцеговини, што је Караџић и учинио 19. јула те године.
Иако је већ виђен на месту министра иностраних послова, ипак је на то место доведена Медлин Олбрајт, која је сматрана за "гвоздену даму".
Кратко је 1997. године именован за америчког изасланика за Кипар, где је требао да посредује у 20-годишњем спору Грка и Турака.
Косово и Метохија
Када су ескалирали деценијиски сукоби између Албанаца и безбедоносних снага Савезне Републике Југославије у јужној србској покрајини средином 1998. године, Ричард Холбрук постаје главни амерички изасланик за тај југоисточни део Европе.
Он је одмах постављен да заступа интересе САД који су опет били на штету Срба, а активно је помагао Албанцима и подржавао их је: медијски, финансијски, теничко-технолошки, па чак и војно... јер су амерички, немачки, енглески и италијански официри у Републици Албанији држали курсеве Албанским мушкарцима 18-45 година обучавајући их за диверзије и рат. Такође су их наоружавали преко приватних фирми специјализовани за ту врсту послова, ограђујући се од Владе САД.
Помоћићу браћи Албамцима колико се може
Холбрук је без икаквих проблема долазио међу албанске терористе и руководство Окупаторске Војске Косова, иако је сама ОВК била на листи забрањених тј. теористичких организација. Обећавао им је помоћ, што је и обилато учињено.
Средином октобра 1998. године дошао је у Београд под претњом бомбардовања Србије и Црне Горе, уколико се не повуче највећи део војно-полицијских одреда са Косова и Метохије. Ово је рађено намерно да би Албанци могли да се лакше боре са Војском Југославије и Полицијом Србије, који су је те јесени онеспособили.
Такође, издејствовао је слање верификационе мисије ОЕБС која је требала да надгледа детаље споразума "Милошевић-Холбрук", што је био подмукао потез САД. Ради се о томе што су то били шпијуни (МИ6 и ЦИА), њих 2.500 које је предводио Вилијам Вокер.
Слободане, мораш да слушаш, иначе вас нема
Мисији ОЕБС је између остлаог са Вокеровим шпијунима је наређено да морају да нађу доказ за покретање војне агресије. То је учињено средином јануара 1999. године у селу Рачак, општина Штимље у централном делу КиМ, када су оружани окршаји специјалних полицијских једница МУП Србије са албанским терористима представљени светској јавности као убиство албанских цивила. Ту је злоупотребљен (лажиран) извештај Хелен Рант форензичарке из Финске.
НАТО је званично покренуо агресију 24. марта 1999. године, прво ваздушну, а после и копнену инвазију. Авијација НАТО пакта је бомбардовала не само војне већ и цивилне циљеве: школе, цркве, трафо станице, телефонске централе, водоводне системе, стамбене зграде, вртиће, домове здравља...итд.
Из правца Републике Албаније НАТО је покренуо велики напад који је носио шифровано име "Стрела", с тим да је први правац ишао преко Јуничких планина рејон карауле Кошаре (9. априла), а други правац је ишао у долини реке Бели Дрим и подножја планине Паштрик (26. маја). Упркос бројчаној и техничко-технолошкој инферирорности Војска СР Југославије је успела да сломи тј. заустави операцију "Стрела".
Авиони НАТО пакта су стравично бомбардовали следећа места: Сурдулицу, Алексинац, Ниш, Мурино, Ужице, Нови Пазар, Ваљево, Београд, Крушумлију...и др. Око 3.500 Срба је убијено, а од тога је 78-оро деце. Приштина је имала све време ваздушну опасност и стотине мртвих. У Новом Саду су срушени мостови и гађана је рафинерија. Ракетама је гађан цивилни воз у Грделичкој клисури 12. априла, када је био велики број жртава. Две недеље потом је ракетирана зграда РТС у Абердаревој улици у Београду, тада је погинуло 16 радника, све цивили.
Званичници Северно-атланског савеза су на конференцијама за штампу све цивилне жртве прогласили "колатералном штетом", што је било више него лицемерно и трагично.
Потписивањем Војно-техничког уговора увече 9. јуна 1999. у Куманову (Северна Македонија) који је ступио на снагу дан касније, дошло је до прекида агресије и бомбардовања. Одредбе тог споразума су биле повлачење Војске и Полиције са КиМ, као и државне администрације... док су Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244. јужну србску покрајуну преузеле међународне снаге (КФОР и УНМИК). Са њима се враћају наоружани Албанци који су отпочели етничко чишћење и погром Срба, тако да је преко 200.000 Срба напустило своје домове на Косову и Метохији (Призрен, Ђаковица, Гњилане, Пећ, Урошевац, Липљан, Каменица...) за неколико дана, а још 100.000 Срба је то урадило претходних месеци.
"Зашто су твоји меци, ишли ка мојој деци"
Американци, а међу њима и Ричард Холбрук су ликовали од среће, због добро обављеног "посла". Као награду, Холбрук је постао амерички амбасадор при Уједињеним Нацијама.
ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ
Почетком 21. столећа Холбрук напушта државни сектор и прелази у приватне компаније где је десетак година радио као консултант.
Када је Барак Обама 2009. године постао председник САД, Холбрук се враћа у дипломатију и постао је специјални изасланик за Средњи Исток, тачније Авганистан и Пакистан (исламске земље).
Умро је 13. децембра 2010. године у Вашингтону где је и сахрањен.
У центру Приштине добио је улицу, као захвалност Албанаца за допринос борби за њиховој борби.